Izvor: Southeast European Times, 07.Dec.2012, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region namerava da ostvari strategiju rasta „EU 2020“

Balkanske zemlje rade na zajedničkom planu rasta u pokušaju da ostvare strategiju „EU 2020“.

07/12/2012

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja – 7.12.2012.

Regionalna saradnja kao osnova ekonomskog rasta stoji iza zajedničke strategije rasta koju razvijaju balkanske zemlje kao odgovor na „EU 2020“, 10-godišnji plan koji je predložila Evropska komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 2010. godine radi unapređivanja ekonomije EU.

Predstavnici zemalja zapadnog Balkana i Turske okupili su se krajem prošlog meseca u Skoplju da počnu dijalog o ciljevima iz „EU 2020“.

„EU 2020“ promoviše „pametan, održiv i inkluzivan rast“, sa većom koordinacijom nacionalne i evropske politike. Određeno je pet ključnih prioriteta: zaposlenost, istraživanje i razvoj i inovacije, klimatske promene i energija, obrazovanje, borba protiv siromaštva i socijalna inkluzija.

Većina ciljeva u strategiji je dalekosežna za balkanske zemlje, ali zvaničnici su uvereni da ispunjavanje evropskih standarda nije nemoguće.

„Ovo je ambiciozan program, ali bez ambicioznih ciljeva ne možete da imate dobre rezultate. Mislim da zemlje u regionu imaju sposobnost da ostvare rezultate, ako se dobro mobilišu“, rekla je SETimespotpredsednica makedonske vlade za evropske poslove Teuta Arifi.

Strategijom EU predviđeno je da 75 odsto osoba u Uniji starosti 20 do 64 godine ima posao do 2020. godine; 3 odsto BDP-a EU biće izdvojeno za istraživanja, razvoj i inovacije; emitovanje gasova sa efektom staklene bašte smanjiće se za 20 odsto u poređenju sa 1990. godinom; 20 odsto ukupne energije u EU dolaziće iz obnovljivih izvora; energetske efikasnost povećaće se 20 odsto.

U obrazovanju je strategijom planirano smanjenje procenta napuštanja školovanja na ispod 10 odsto, te da bar 40 odsto osoba  starosti 30 do 34 godine ima završeni treći nivo obrazovanja. Prema strategiji EU, do 2020. godine će bar 20 miliona ljudi manje biti siromašno i socijalno isključeno ili u opasnosti da to bude.

Region je i dalje daleko od ispunjenja tih ciljeva, kaže Radmila Šekerinska, bivša potpredsednica makedonske vlade. Prema njenim rečima, region se i dalje bori sa lošom obrazovnom strukturom, niskim ulaganjima u inovacije, visokom stopom siromaštva i nezaposlenošću.

„Na primer, Makedonija sada ulaže samo 0,1 odsto BDP u istraživanja i razvoj. Čak i ako to popravimo, najveći problem definitivno će biti nezaposlenost. Smernice govore da 75 odsto stanovništva starosti 20 do 64 godine treba da bude zaposleno. U Makedoniji ta cifra iznosi 48 odsto, u Srbiji otprilike 49 odsto, u Albaniji 60 ... tako da smo još daleko“, rekla je Šekerinska za SETimes.

Međutim, ispunjavanje ciljeva nije stvar izbora. To je neophodnost za zemlje koje su deo evropske porodice.

Kao predsedavajući Procesa saradnje jugoistočne Evrope, Makedonija je predložila da se „Strategija EU 2020“ preformuliše u niz zajedničkih prioriteta prilagođenih realnostima na Balkanu.

Paket od devet ciljeva za region podržali su članovi Procesa tokom sastanka održanog u oktobru u Sarajevu.

Predloženi ciljevi iz „Strategije jugoistočne Evrope 2020“ uključuju povećanje ukupne vrednosti trgovine robom i uslugama u regionu, smanjenje trgovinskog deficita i povećanje međuregionalne trgovine robom za preko 200 odsto.

„Evropa prolazi kroz fazu promene i postoji potreba da se održi tempo sa tim promenama“, rekao je generalni direktor Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino.

Nastavak na Southeast European Times...