Izvor: Politika, 17.Avg.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastegljive „crvene linije”
Ako su izmaltretirani putnici „lastinog” autobusa, zaustavljenog na Končulju, u višesatnom pokušaju da se nekako prebace do Kosovske Kamenice, čuli šta o KiM govore Nikolić, Koštunica, Dačić i Čanak verovatno im je od dodatnog nerviranja skočio pritisak.
Lider SNS-a, unapred sa sebe skida odgovornost, tako što bi vruć krompir „Kosovo ili EU” prebacio u ruke naroda, a nekadašnji premijer ga opominje kako je svako raspisivanje referenduma, na kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se odlučivalo između Kosova i EU, bilo protivustavno i nelegitimno.
Uprkos onome što poslednjih dana pričaju Borislav Stefanović i Božidar Đelić, i vlast nije jedinstvena kada je u pitanju Kosovo. Lider LSV-a podseća da Beograd, od 1999. godine, nema ingerencije nad južnom pokrajinom. Zato je za Nenada Čanka dilema Kosovo ili EU veštačka. Kako objašnjava: „Beograd trenutno nema nikakvu vlast na Kosovu, stoga ne znam čega bi se odricao.”
Mnogo „ratoborniji” je bio zamenik premijera koji traži da se međunarodnoj zajednici pošalje jasna poruka da Srbija o KiM ne može razgovarati po sistemu „ uzmi ili ostavi” i da neće mirno gledati eventualni novi pogrom svog naroda.
Ali, kako poslati jasnu poruku međunarodnoj zajednici u trenutku dok raste pritisak pojedinih zapadnih krugova na Beograd, kada predsednik najjače opozicione stranke nonšalantno dodaje da će političarima biti lepo i ako Kosovo bude u sastavu Srbije i ako ne bude.
Da li to Nikolić koji pretenduje da iduće godine posle izbora preuzme premijersku funkciju u Briselu i Vašingtonu šalje signale da za njega ne važe sadašnje „crvene linije”. I da će, ako dođe na vlast, otići i korak dalje od sadašnjeg zahteva EU da Beograd samo unapredi dobrosusedske odnose sa Prištinom. Zbog čega su poslanici SNS-a digli ruku, krajem jula, kada je skupština usvajala, osmu po redu od 2000. godine, Deklaraciju o KiM, ako im je svejedno šta će biti sa KiM? Da li samo da bi pridobili i one birače koji još veruju da će Srbija smoći snage da po Kumanovskom sporazumu zatraži slanje 1.000 vojnika i policajaca u pokrajinu.
Kao što kaže jedan analitičar za naš list, političar ne može da budete neutralan „ kao pacer koji posmatra šahovsku partiju u parku”. A od SNS-a do sada nismo čuli šta bi oni uradili sa Kosovom ako dođu na vlast. Ali ni Ivica Dačić, koji poslednjih dana, udvarajući se svojim biračima, daje izjave sa viškom patriotizma, nije jasan kada kaže mi nećemo ratovati, ali ne možemo biti mirni ako Albanci udare ponovo na sever Kosova. Šta znači to predizborno busanje u prsa ako znamo kako je SPS ratom sačuvao Kosovo.
Zadatak ozbiljnog političara je da jasno kaže šta realno možemo, a ne samo šta bi želeli sa Kosovom. Ovakvim rastezanjem „crvenih linija” pojedini političari ne samo što slabe pregovaračku poziciju Beograda uoči nastavka razgovora sa Prištinom, već otvoreno pokazuju kako zapravo ne znaju šta bi sa Kosovom.
Milenko Pešić
objavljeno: 18.08.2011.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
