Izvor: B92, 09.Jul.2013, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen: Srbija zna šta treba da uradi
Srbija mora da uradi domaći zadatak, ali naša vrata su uvek otvorena, kaže Anders Fog Rasmusen u intervju za Kurir.
Na samitu Evropske unije doneta je odluka o otvaranju pregovora o pristupanju sa Srbijom.
"Mislim da je to prava odluka, koja pokazuje koliko se može postći kroz reforme i dijalog. Radujem se doslednoj implementaciji sporazuma Beograda i Prištine koji je inicirala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU. KFOR će i ubuduće igrati svoju ulogu, omogućujući sigurno okruženje za sve ljude na Kosovu".
Šta mislite o sporazumu Srbije i Kosova?
"Pozdravio sam ovaj zaista istorijski sporazum. Pohvalio sam Keti Ešton kad je tog dana došla u sedište NATO, sa gospodinom Dačićem i gospodinom Tačijem. I Dačić i Tači su bili jasni da, dok rade na implementaciji sporazuma, vide NATO kao garanciju mira i sigurnosti za sve ljude na Kosovu. Tesna saradnja NATO i EU, ovde u Briselu, kao i na terenu, donela je opipljiv napredak. Sporazum Beograda i Prištine pokazuje da NATO i EU mogu da rade zajedno i moraju da rade zajedno, zbog naše zajedničke sigurnosti".
Po vašem mišljenju, da li je vojna akcija u Siriji moguća?
"Sada smo koncentrisani na odbranu Turske, koja je naša članica, i čije granice treba da zaštitimo. Pravi način da rešimo sirijski problem je kroz politički dijalog. Svaka strana vojna intervencija može imati nepredvidive posledice po stanje u regionu. Samo političko rešenje je razumno i ja toplo pozdravljam američku i rusku inicijativu da se organizuje međunarodna konferencija na kojoj će učestvovati sirijska vlada i opozicija".
Razmišljate li o povlačenju trupa KFOR sa Kosova?
"Kao što sam rekao, NATO će nastaviti svoju misiju u ovom regionu. Zasad ne razmatramo povlačenje trupa KFOR sa Kosova".
Šta mislite o šansama Srbije za pridruživanje NATO?
"Mislim da pridruživanje Srbije NATO zavisi mnogo od odluke i posvećenosti same Srbije. Pozicija NATO je takva da su naša vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemlje zainteresovane za pridruživanje ispunjavaju uslove i kriterijume. Srbija zna šta treba da uradi - da uradi domaći zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuće. Naša vrata se ne otvaraju automatski, morate da pokažete vašu dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je - mi smo spremni kad ste vi spremni".
Smatrate li poslednje veliko proširenje NATO uspehom ili neuspehom alijanse?
"Proširenje je bilo veliki uspeh. Zahvaljujući njemu, stvorili smo celovitu, sigurnu i mirnu Evropu, jer je interakcija i saradnja NATO i EU omogućila pozitivan ekonomski razvoj. Trenutna ekonomska situacija ne bi trebalo da zaseni činjenicu da smo mnogo godina unazad imali veliki ekonomski rast".
Ne mislite li da je veći NATO ujedno slabiji? Teže je doći do kompromisa kad imate 28 zemalja, posebno kad su članice i Turska i Grčka, sa ponekad suprotstavljenim stavovima?
"Realnost pokazuje da je NATO najjača vojna alijansa koja je u mogućnosti da učestvuje u, na primer, operaciji u Libiji. Bilo je potrebno samo šest dana da se napravi koalicija i da se preuzme odgovornost za ovu operaciju. Kao što znate, sve odluke u NATO donose se konsenzusom. Još uvek postoji duh savezništva i solidarnosti. A sa 28 članica, mi smo jači nego pre".
Mislite li da su takozvane nove članice aktivnije od starih? Uporedite angažovanje Poljske, Bugarske i Rumunije u misiji u Avganistanu sa angažovanjem Francuske ili Nemačke...
"One su zaista veoma aktivne, i mi to cenimo. Nove države iz Istočne Evrope su osetljivije kad je reč o pitanjima i vrednostima kao što su sloboda, demokratija i vladavina prava. Sve ove postsocijalističke države su imale iskustvo tranzicije iz diktature u demokratiju i možda zato osećaju veću solidarnost. Ali i stare članice su pokazale odlučnost poslednjih godina. Da vas podsetim da je operacija u Libiji bila primer gde su članice iz Evrope pružile najviše. I to je solidarnost. Iz ove operacije smo naučili da Evropa može da vodi, ali takođe smo naučili i da je Evropa prilično zavisna od SAD, i da ova operacija ne bi mogla biti uspešna bez značajnog doprinosa SAD. Ovo nas dovodi do zaključka da je potreban veći doprinos Evrope zajedničkoj bezbednosti".
Mislite li da NATO ima dovoljno opreme? Rekli ste nedavno da se mora poraditi na ovom pitanju.
"Pa, mogu ponoviti da su potrebne investicije u našu neophodnu vojnu sposobnost. Kao što sam rekao, budžeti za odbranu u mnogim evropskim zemljama se smanjuju. Kao političar i bivši premijer ja, naravno, razumem zašto se to radi, pošto vlade moraju da održe fiskalni red zbog deficita, i moraju da prave rezove u sektorima kao što su zdravstvo, obrazovanje i odbrana. Ipak, ono što želim da istaknem je da je dostignut donji nivo, i da nam je potrebno još investicija u vojne programe".
Jedan američki general izjavio je da je Vašington razočaran zbog nedostatka doprinosa Evrope, i finansijskog doprinosa, i da u budućnosti SAD neće biti zainteresovane za saradnju sa Evropom.
"Siguran sam da će SAD ostati posvećene evropskoj bezbednosti, ali način na koji one to rade može da se promeni. Na primer, sledi povlačenje američkih trupa iz Evrope jer je, nadamo se, situacija ovih dana daleko stabilnija nego pre. Ali, na drugoj strani, videćemo povećanje drugačijeg američkog angažovanja na polju bezbednosti. Jedan primer za to je raketna odbrana. Svedoci smo povećane raketne opasnosti, a činjenica da ciljevi u Evropi mogu biti pogođeni razlog je odluke da NATO izgradi raketnu odbranu. Najveći doprinos ovome daju SAD. Tako da ovo pokazuje jasnu američku privrđenost evropskoj bezbednosti, ali na savremen način. Sada postoje nove vrste pretnji, i treba da pronalazimo nove načine da se suočimo s njima".
Šta mislite o mogućoj budućoj politici bezbednosti i bezbednosnom sistemu Evropske unije? Smatrate li to rivalom NATO?
"Ne, ja sam za jačanje saradnje u Evropi u oblasti odbrane, jer će ovo samo dodatno ojačati NATO. Kao što sam rekao, potrebno nam je još vojne moći, i ako je Evropska odbrana nešto što će doneti nove vojne investicije, to će nam biti od velike pomoći".
.jpg)
