Izvor: Večernje novosti, 24.Jul.2015, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Radost Evrope" traje do danas

TRADICIONALNA manifestacija "Radost Evrope" ujedinila je Stari kontinent mnogo ranije nego što je to učinila zvanična politika u EU. Mališani bi dolazili u naš glavni grad iz različitih zemalja, dobrodošlicu bi im poželeli beogradski vršnjaci i smeštali ih u svoje domove tokom nekoliko dana, dok su se Beogradom orile razdragane dečije pesme i igre.Jedno takvo prijateljstvo postoji i danas, a mi u šetnji Beogradom zatičemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Nenada Miloševića i njegovog prijatelja Helge Netlanda. Priča počinje 1975. godine, kada su obojica imala po 14 godina...Violina u vazduhu- NETLANDOV otac Hans Jakob bio je dirigent i došao je sa suprugom Sesili u Beograd na ovu mladalačku manifestaciju iz Bergena u Norveškoj - počinje priču Milošević. - Od petoro dece poveli su troje starijih, a moj gost bio je Helge. U skladu sa tradicijom, deca su bila smeštana u domove vršnjaka, a profesori kod svojih kolega.Dok je otac dirigovao norveškom Filharmonijom mladih, Helge je svirao na violini.- Sećam se da je imao izuzetno staru i vrednu violinu. I danas pamtim jednu probu iz Doma sindikata. Moj gost je bio vrlo pažljiv prema instrumentu, ali desila se jedna neprijatna omaška. Kada je postavljao stalak za note jedna od nogu stolice se pomerila sa bine, pošto je sedeo na samoj ivici. Poleteo je sa visine od jednog metra, ali sa rukama koje je držao čvrsto usmerene uvis kako violina ne bi stradala. On je baš nezgodno pao, ali je instrument bio neoštećen.Dečaci su još tada sklopili snažno prijateljstvo i dugo ga održavali dopisujući se. U doba kada nije postojao internet i društvene mreže nisu ni sanjali brzu komunikaciju današnjice, ali eto, i ona je sada svima dostupna.Norveška sedamdesetihMilošević je, tražeći prijatelje rasute po svetu i državama bivše Jugoslavije "svratio" na Netlandovu adresu i prijateljstvo je probuđeno iz jednog, poluusnulog stanja.Milošević sa Netlandovim roditeljima- On je u međuvremenu postao vrhunski stručnjak za izradu gudala za violine, violončela i kontrabase i u tome spada u sam svetski vrh. Dolazio je poslom u Beograd i vrlo brzo smo osvežili sećanja na detinja druženja. Neke njegove priče i detalji koje pamti već četiri decenije zaista su me nasmejale i obradovale.Punjene paprikeKADA su Netlanda poslovni partneri vozili pored novobeogradskih blokova prvo što im je rekao bilo je: "Znam ovo mesto, nekada sam živeo ovde." Mada je taj "život" trajao samo nekoliko dana.- On je došao u Beograd tražeći partnere iz istog posla, ali mi je bilo beskrajno drago što nas je dočekao kao deo familije koja ga je primila.Norveška sedamdesetihTu srdačnost norveškog gosta Milošević je osetio kroz još jedno Netlandovo sećanje. Budući da su gosti sa "Radosti Evrope" bili u domovima mališana koji su bili njihovih godina, bilo je uobičajeno da se hrane unutar porodice u kojoj su smešteni, a ne po restoranima i kafanama. Tako je mali Norvežanin do zrelih godina zapamtio punjene paprike Miloševićeve majke Sonje.- Znam da je posle razgovarao sa roditeljima koji su bili u domu jednog profesora. Svi su se čudili istoj pojavi - otkud to da pravimo punjene paprike u tako velikoj šerpi?! I kako to da su nam porcije toliko "grandiozne"? Kod njih su paprike kupovali na komad, a ne kao kod nas na kilo i džakove, pa je zaprepašćenje bilo ogromno.Naš domaćin Nenad Milošević bavi se trgovinom knjigama i izdavaštvom, i dva dečaka danas su intelektualci, svako dosetljiv u svojoj branši. Decenijama su ostali u kontaktu čuvajući različitosti, ali i blizinu dva sveta.Familijarno druženje PRASE NA TERASIPOSEBAN miris ostao je u sećanju norveškog gosta kada je ušao u stan Miloševića, posle toliko vremena. On se setio anegdote koju je i njegov domaćin zaboravio.- Moj tata je tada, 1975. godine, odlučio da jedno omanje prase ispeče na terasi. Istina, i terasa je bila mala, pa je taj poduhvat bio prilično delikatan, ali otac Aleksandar je bio vešt čovek. Tada je novobeogradski Blok 23 tek bio izgrađen, a miris reš-pečene prasetine toliko upečatljiv, da je Norvežanin mogao da "ga prizove" i četiri decenije kasnije.

Nastavak na Večernje novosti...