Izvor: RTS, 02.Sep.2013, 21:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rado Srbin u biznismene ide

Zbog nemogućnosti pronalaženja posla, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, građani Srbije se sve češće odlučuju da pokrenu sopstveni posao. Podaci statističke službe EU govore da su Srbi na drugom mestu u Evropi po preduzimljivosti, odmah posle Grka. Prema podacima Agencije za privredne registre od početka godine ima gotovo devet hiljada novih preduzetnika i preduzeća.

Sve više ljudi u Srbiji odlučuje se da pokrene sopstveni posao, a posle gotovo pet >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godina prvi put se više firmi osniva nego što ih se gasi. Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka godine broj preduzetnika i privrednih društava povećan je za 8.869. Visoka nezaposlenost, otpuštanja i nemogućnost da se nađe dobro plaćen posao, bilo u državnom, bilo u privatnom sektoru, kažu upućeni, svrstali su nas među preduzimljivije narode u Evropi.

Iako je pojedine građane uglavnom muka naterala u preduzetničke vode, optimisti su i nade im ne fali. Posle godina rada za drugog, kreću iz početka, ali za sebe.

Preduzetnik Goran Perišić kaže da je svestan rizika koji preuzima, ali i da je ubeđen da će uspeti, kao i da nije podigao kredit, već je uložio sopstvena sredstva.

Danilo Drndarski kaže da je sopstvenim sredstvima i zajedno sa stranim partnerom osnovan konsultantsku firmu za energiju vetra.

Među novim biznismenima je i Miloš Bijelić koji je pre dva meseca osnovao firmu novcem koji je dobio od roditelja.

To što je početni kapital većini - pozajmica ili nasledstvo, stručnjake ne čudi, ali kažu da to nije dobro.

"Sasvim je logično da ljudi potraže prvo od roditelja, da prodaju nekretninu, pre nego što pomisle da udu u banku ili od agencije. Tako je mnogo jednostavnije  i tako je počinjao privatni biznis u Srbiji i pre 20 godina", objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković.

Dušan Korunoski iz Unije poslodavaca kaže da za preduzetnike postoje mnoga ograničenja.

"Banke jednostavno ne vide početnike u biznisu, a i Fond za razvoj nije dovoljan. Zbog toga je neophodno mikrofinansiranje, a u Srbiji i okruženju dobar deo njih je u sivoj zoni jer to nije regulisano", ukazuje Korunoski.

Manje zahteva u Fondu za razvoj

Fond za razvoj je od 2006. godine odobrio oko osam i po hiljada kredita za početnike, od 500 hiljada do 4 miliona dinara, u zavisnosti od obezbeđenja i veličine firme. Za ovu godinu planirano je 650 miliona dinara, a do sada je odobreno stotinak miliona.

"Ima zahteva, ali ih je manje. To je jedan od razloga što vršimo obaveznu namensku kontrolu trošenja sredstava, i izlaskom na teren i kroz dokumetnaciju. Naravno krediti moraju da se vrate, vrlo su povoljni na pet godina i jedna godina grejs period", objašnjava Slađana Backović iz Fond za razvoj Republike Srbije.

U pitanju su, kažu u Fondu, najčešće porodični poslovi, sa jednim ili dvoje zaposlenih, u oblasti usluga. Gde postoji dobra namera i plan, biznis uspe.

"Najveći broj njih ne preživi tri godine, ali im ne možete oduzeti pravo na optimizam. Preduzetnici su najkvalitetniji deo nacije, rizikuje imovinu, vreme i život, ne bi li napravio nešto", ističe Dušan Korunoski.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da preduzetnici najlakše mogu da krenu u poslovanje.

"Ako opstane svaki peti i zapošljava 10 radnika, onda je preduzetnički sektor u razvoju. Svako ima slobodu izbora, da li će krenuti u posao ili ne, a i u Americi se ide logikom da će biti ugašeno četiri od pet", objašnjava Zdravković.

Prema podacima Eurostata, nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi - jer svaki četvrti zaposleni radi za sebe.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...