Izvor: Vostok.rs, 09.Dec.2023, 16:27
RT: EU želi da Kina pomogne sankcijama Rusiji
EU bi mogla da identifikuje i eventualno sankcioniše više od deset kompanija sa sedištem u Kini zbog snabdevanja Rusije robom koja bi mogla da se koristi u sukobu u Ukrajini, izjavili su lideri bloka novinarima u Pekingu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel boravili su u četvrtak u Kini, gde su se sastali sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom.
Fon der Lajen je izjavila da je pozvala Sija da spreči bilo kakve pokušaje Rusije da potkopa uticaj sankcija. Mišel je kineskom lideru predao listu od 13 kompanija koje je blok optužio za prodaju „robe dvostruke namene“ Rusiji i zamolio ga da „odmah“ reši problem, navodi Politiko EU.
„Identifikovali smo listu kompanija za koje se sumnja da igraju ulogu u zaobilaženju naših sankcija“, izjavio je Mišel novinarima posle samita. „Iskreno se nadamo da ćemo danas biti saslušani, a onda da će Kina preduzeti odgovarajuću akciju.“
Ako se Peking ne obračuna sa kompanijama, EU bi ih mogla „imenovati i osramotiti“, a „zemlje članice će morati da odluče šta dalje treba preduzeti“, dodao je Mišel.
SAD i njihovi saveznici iz EU uveli su sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini i poslali milijarde evra i dolara da podrže vladu u Kijevu, sve vreme insistirajući da oni nisu direktan učesnik u neprijateljstvima. Kina je, međutim, odbila da se složi sa embargom, osuđujući ga kao „jednostrane mere“.
„Kina se protivi kršenju osnovnih principa tržišne ekonomije, [i] politizaciji i sekjuritizaciji ekonomskih i trgovinskih pitanja“, izjavio je Li posle sastanka sa Mišelom i Fon der Lajen. On je dodao da se Peking „nada da će Evropa biti oprezna u sprovođenju restriktivne trgovinske politike i korišćenju trgovinskih lekova“.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin nije govorio o pretnji sankcijama na redovnom brifingu za štampu u petak. On je, međutim, uzeo u obzir zabrinutost EU zbog rastućeg trgovinskog deficita sa Kinom, koji se udvostručio na skoro 400 milijardi evra između 2020. i 2022. godine.
Neravnoteža je rezultat „makroekonomskog okruženja, uslova međunarodne trgovine i industrijskih struktura dve strane“, izjavio je Vang novinarima, napominjući da je na porast deficita „u velikoj meri uticala cena energije i geopolitički faktori“. EU se suočila sa vrtoglavim rastom troškova energije nakon odluke da uvede embargo na uvoz ruske nafte i prirodnog gasa.
„Kina nije kriva za neadekvatan podsticaj industrijskom rastu EU, a EU to ne bi trebalo da shvati kao izgovor za usvajanje zaštitnih mera trgovine“, izjavio je Vang, dodajući da bi, ako blok želi da smanji neravnotežu, mogao „ ublažiti ograničenja izvoza visokotehnoloških proizvoda“.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Izvor: RT (ž)
