Izvor: Politika, 18.Feb.2011, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin, možda, bez vize za EU
Na zasedanju u Strazburu evroparlamentarci jasno stavili do znanja da nemaju poverenja u rusko sudstvo
Predsedniku ruske vlade Vladimiru Putinu mogao bi biti onemogućen ulazak u zemlje Evropske unije. Naravno, sve pod uslovom da se nadležni u državama članicama slože sa predlogom koji su juče izneli delegati Evropskog parlamenta. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni su se na zasedanju u Strazburu založili za uvođenje žestokih sankcija protiv Ruske Federacije, uključujući zabranu izdavanja viza visokim državnim službenicima.
Gnev evroparlamentaraca izazvan je, kako je navedeno – izuzetno lošim stanjem u sudstvu najveće zemlje na svetu. U rezoluciji usvojenoj tim povodom, a koja nosi naziv: „O vladavini prava u Rusiji”, napominje se nezadovoljstvo Evropljana tokom procesa protiv bivšeg oligarha Mihaila Hodorkovskog i njegovog saradnika Platona Lebedeva (obojica osuđeni na 14 godina robije).
Ruskim vlastima se zamera i hapšenje opozicionog lidera Borisa Nemcova, 31. decembra prošle godine, posle protestnog mitinga koji je održan uz dozvolu moskovskih vlasti. Tekst rezolucije sadrži i zamerke zbog stanja ljudskih prava na severnom Kavkazu, slabosti u istragama povodom ubistava jednog broja ruskih novinara, kao i neefikasnosti u rasvetljavanju uzroka smrti Sergeja Magnitskog, advokata investicionog fonda „Ermitaž“, koji je, pod nerazjašnjenim okolnostima, preminuo 16. novembra 2009. u samici u istražnom zatvoru.
Ukratko, parlamentarci smatraju da je pravda u Rusiji selektivna i traže da se ruski nadležni organi o svim pomenutim pitanjima češće konsultuju sa evropskim kolegama.
Svesno ili ne, evroparlamentarci su se, ovom rezolucijom, stavili u ulogu „sudija ruskom sudstvu”, što u Moskvi nije moglo da prođe bez jetkih komentara. Andrej Klimov, zamenik predsedavajućeg Komiteta za međunarodne odnose Ruske dume, u intervjuu dnevnom listu „Komersant”, ističe: „Kada se takve rezolucije predlažu bez ikakvog konkretnog povoda, ili bez poziva na dijalog između Rusije i EU, stvara se utisak da evroparlamentarci, jednostavno – nemaju pametnija posla.”
Po njemu, donošenje ovakve rezolucije najverovatnije je urađeno na insistiranje ruskih opozicionara koji borave u Evropi. Klimov podseća da je nedavno u Strazburu održana konferencija za štampu na kojoj su učestvovali Verner Šulc, Hajdi Hautali i kopredsednik Partije narodne slobode Boris Nemcov. Na konferenciji je razmatrano stanje ruske opozicije uoči izbora u Rusiji – parlamentarnih (pred kraj ove godine) i predsedničkih 2012.
Interesantno je da je na pomenutoj konferenciji Nemcov obelodanio spisak ruskih državnih zvaničnika kojima bi trebalo uskratiti vize za putovanje u zemlje Evropske unije. Na čelu spiska figurira ime predsednika ruske vlade – Vladimira Putina.
Predstavnik estonskih liberaldemokrata u parlamentu Evrope – Kristina Ojland – istakla je, međutim, da ova institucija ne bi trebalo da se upliće u rad diplomatskih službi bilo koje članice EU, pošto takva pitanja izlaze iz oblasti njenih ovlašćenja.
Da li je odlučnost parlamentaraca iskazana na zasedanju u Strazburu dovoljna da se u odnose EU–Rusija unesu neki novi „hladni tonovi” videće se već naredne nedelje kada u Brisel bude doputovao upravo Putin. Taj sastanak zahtevaće od učesnika pragmatičan pristup svim problemima, pa i pitanju stanja ljudskih prava u Rusiji.
Ili, kako je to ocenio Mihail Fjodotov, šef predsedničkog saveta za ljudska prava: „Ne moraju deputati Evropskog parlamenta da nam ukazuju na naše nedostatke. Mi ih svakako bolje znamo. Potrebna nam je pomoć da te nedostatke prevaziđemo.”
S. Samardžija
objavljeno: 18.02.2011.
