Izvor: Politika, 18.Jul.2014, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: Sankcije su bumerang za SAD i EU
SAD su uvele mere protiv ruskih energetskih giganata i banaka, dok EU otvara mogućnost za kažnjavanje ruskih oligarha. –
Koliko god su Amerikanci i Evropljani nastojali da preksinoć simultano prošire sankcije protiv Rusije, novi set ekonomskih kazni Moskvi još jednom je pokazao kako SAD i Evropska unija imaju poprilično drugačije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mišljenje o tome koliko agresivno treba kazniti Moskvu zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi.
Dok je Vašington novim talasom sankcija izvršio ozbiljan udar na dva ruska glavna energetska giganta i dve moćne finansijske institucije, Brisel je obustavio projekte Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj u Rusiji, pri čemu je samo otvorio mogućnost za kažnjavanje ruskih oligarha i njihovih kompanija.
Razlika se mogla primetiti i u zvaničnoj reakciji ruskog ministarstva spoljnih poslova koje je američke sankcije nazvalo „grubijanskim ponašanjem” i „primitivnim pokušajem da se Rusiji osvete za to što razvoj događaja u Ukrajini nije u saglasju sa scenarijom Vašingtona”. Nasuprot tome, ruski MSP je samo saopštio da je „razočaran da je EU, suprotno svojim interesima, podlegla ucenama američke administracije”, ali u saopštenju nije bilo ništa od oštrih osuda izrečenih povodom američkih sankcija.
Razlog za to leži u činjenici da su lideri EU, svesni jakih ekonomskih veza Rusija i Evrope, doneli poprilično uopštenu odluku da će se na meti sankcija naći „pojedinci ili firme koje aktivno pružaju finansijsku podršku ili materijal Rusima koji donose odluke i odgovorni su za aneksiju Krima ili destabilizaciju istočne Ukrajine”. Lista bi trebalo da bude sastavljena do kraja jula, a briselski diplomatski izvori tvrde da EU time samo otvara put za kažnjavanje ruskih oligarha koji su bliski vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina.
Američki predsednik Barak Obama je, pak, bio veoma konkretan u ciljanju Putinovih ljudi i ruskih ekonomskih interesa, pa je na „crnu listu” stavio glavne ruske energetske kompanije, finansijske institucije i industriju naoružanja. Tako su pod američkim sankcijama energetski giganti „Novatek” i „Rosnjeft”, potom „Vnješekonombanka” (VEB) i „Gasprombanka”, zatim „Feodosijska naftna kompanija”, koncern radioelektronske tehnologije KRET, korporacija „Almaz-Antej”, koncern „Kalašnjikov”, „Ižmaš”, „Bazalt”, „Uralvagonzavod” i kompanija „Sazvežđe”. Na američkoj „crnoj listi” su i lideri samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike, potom potpredsednik Državne dume Sergej Neverov, pomoćnik ruskog predsednika Igor Šegoljev, federalni ministar za Krim Oleg Saveljev i general-pukovnik Federalne službe bezbednosti Sergej Beseda.
SAD su i dalje uverene da Rusija treba da pojača kontrolu granice i da ne dopušta da do ustanika u Donjeckoj i Luganskoj oblasti stiže oružje i municija, da podrži posmatračku misiju OEBS-a i rad Kontakt grupe OEBS-a i da „iskoristi uticaj” na istoku Ukrajine kako bi pomogla prekidu vojnih dejstava, rekao je pres-sekretar Bele kuće Džoš Ernest, neposredno pre nego što su objavljene nove američke sankcije.
Na rusku reakciju se nije dugo čekalo, pa je Putin na samitu Briksa u Braziliji istakao da će američke sankcije dovesti odnose sa Rusijom „u bezizlaznu situaciju”, a škodiće i interesima američkih kompanija, kao i „dugoročnim nacionalnim interesima američke vlade i američkog naroda”.
„Sankcije će se obiti o glavu američkim firmama koje rade u Rusiji”, rekao je staloženim glasom Putin i dodao da su vrata za diplomatiju i dalje otvorena.
On je, međutim, podsetio da „Rosnjeft” ima ugovor od više milijardi dolara sa američkom kompanijom „Ekson-Mobajl”, koji omogućava tom energetskom giganti iz Teksasa da eksploatiše naftna polja u Rusiji. „Ekson-Mobajl” je planirao u zapadnom Sibiru eksploataciju nafte u vrednosti od 500 milijardi dolara i izgradnju terminala za pretakanje tečnog gasa na Dalekom istoku u rednosti od 15 milijardi dolara, a sklopio je ugovor sa „Rosnjeftom” i oko eksploatacije energenata na Arktiku.
„Omogućili smo toj američkoj kompaniji da radi. I šta sad? Sjedinjene Države sada ne žele da ona radi (u Rusiji)”, rekao je Putin, dodajući da te mere obično imaju „bumerang” efekat. „Oni podrivaju pozicije svojih energetskih kompanija. Napravili su jednu grešku, a sada insistiraju da naprave još jednu.”
U svakom slučaju, Amerikanci su precizno ciljali „Putinove ljude”, budući da je na čelu „Rosnjefta”, najvećeg ruskog i svetskog proizvođača nafte, Putinov bliski prijatelj još iz devedesetih godina – Igor Sečin. Njega je vest o sankcijama dočekala na samitu Briksa u Brazilu, pri čemu je bio vidno iznerviran, istakavši da su one „nepravedne, subjektivne i nelegalne, jer kompanije nemaju nikakvu ulogu u ukrajinskoj krizi”.
Na čelu „Novateka”, drugog najvećeg proizvođača gasa, jeste Genadij Timčenko, za kojeg ruska opozicija tvrdi da mu je Putin pomogao da oformi gigantsku kompaniju za trgovinu naftom „Gunvor”, čije akcije je prodao baš uoči ove nove runde sankcija. Na meti sankcija je i „Gasprombanka”, koja je treća po veličini ruska banka, kao i „Vnješekonombanka”, koja je državna banka preko koje ruska vlada vrši sva plaćanja.
Ruski MSP, pak, saopštio je da će veliku štetu trpeti američki poslovni krugovi „koji će platiti račun Bele kuće”.
Međutim, „račun” je prvo juče platio „Rosnjeft”, čija je vrednost akcija pala za gotovo pet odsto, dok je vrednost akcija na Moskovskoj berzi pala za vrtoglavih 15,6 milijardi dolara. Ali, analitičari procenjuju da će cenu američkih sankcija platiti i američke i evropske kompanije. Štaviše, akcije evropskih kompanija koje posluju u Rusiji juče su već zabeležile blagi pad vrednosti akcija.
„Ljudi su uplašeni jer ne znaju kakav će u potpunosti biti uticaj sankcija na poslovanje ’Rosnjefta’ i ’Novateka’”, kazao je za „Blumberg” Oleg Popov, koji je u Moskvi zadužen za poslovanje podružnice najveće nemačke i evropske osiguravajuće kuće „Alianc”. „Posedovanje akcija ’Rosnjefta’ i ’Novateka’ moglo bi da bude problematično za američke investitore. Ljudi nisu očekivali da će sankcije pogoditi ovakve gigante na ruskom tržištu.”
„Masterkard” i „Viza” su juče saopštili da ne planiraju da prekinu rad sa karticama ruskih banaka koje su se našle na spisku najnovijih sankcija SAD. Doduše, Vašington to i ne zahteva od njih već samo zabranjuje ruskim bankama pristup američkom tržištu kapitala.
Iako analitičari ocenjuju da će ove sankcije gurnuti rusku ekonomiju u blagu recesiji, ruski premijer Dmitrij Medvedev je juče rekao da „nikakve sankcije nisu u stanju da naprave neprihvatljivu štetu ekonomiji” i „nikoga ne mogu baciti na kolena”.
„Svake sankcije su zlo, one ne donose optimizam ni privredi, ni ljudima, i nikada ne donose očigledan uspeh”, rekao je Medvedev i dodao da su sankcije beskorisne za rešenje situacije u Ukrajini. „Sve te sankcije, avaj, neće pomoći Ukrajini. Nikako.”
Nenad Radičević
objavljeno: 18.07.2014.
Pogledaj vesti o: Moskva
