Izvor: RTS, 01.Dec.2013, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pune štale, prazni džepovi!
Agrarna reforma EU predviđa uravnoteženi razvoj ne samo kompanija i veleposednika već i manjih domaćinstava. Zastarela mehanizacija i nedovoljna pomoć države, problemi su malih farmi u Srbiji. Kroz novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, pokušaćemo da takve probleme rešimo, kažu nadležni.
Ujedinjene nacije proglasile su 2014. godinom malih farmi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << . Tako će porodična gazdinstva biti u povlašćenom položaju prema velikim poljoprivrednim proizvođačima. I sedmogodišnja agrarna reforma Evropske unije predviđa uravnoteženi razvoj ne samo kompanija i veleposednika već i manjih domaćinstava. Za razliku od zemljama unije, u Srbiji su porodična gazdinstva uglavnom, neisplativa.
Pune štale, prazni džepovi, tako Borivoje Đaković iz sela Subotice kod Koceljeve opisuje svoje gazdinstvo sa dvadesetak krava na kome radi cela porodica - i to generacijama. Cena po kojoj prodaje mleko je, kaže, ponižavajuća.
"Šta je 30 dinara, pošto je litar nafte. Nemamo ništa. Radimo eto što smo navikli, tradicija je takva i deda je radio i otac radi i ja radim, navikli smo sa tim da se bavimo, al nema nikakve zarade", kaže Đaković.
Zastarela mehanizacija i nedovoljna pomoć države, problemi su sa kojima vlasnici malih farmi u Srbiji dočekuju sledeću godinu.
U male proizvođače spada čak 95 odsto srpskih stočara u više od 600.000 domaćinstava. I ratari u toj grupi obrađuju 84 odsto zemlje. Kod gotovo polovine, imanje je manje od dva hektara.
Većih podsticaja neće biti, kažu u nadležnom Ministarstvu, ali će pokušati da obezbede više direktnih investicija. Priznaju da su teškoće u malim gazdinstvima velike i zato ih opominju da se udruže, inače, tvrde, neće opstati.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić kaže kada se pojavljuju na tržištu neudruženi, nego pojedinačno, onda svi ti problemi se multipliciraju i kao takvi predstavljaju problem za celu državu.
"Kroz novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, kroz možda neke izmene zakona o podsticajima pokušaćemo da takve probleme rešimo", kaže Katanić.
Uporedni podaci sa EU su poražavajući. Prosečna obradiva površina u tim zemljama je 14 hektara, kod nas 4,5. Stočarstvo u Uniji čini više od 50 odsto a u Srbiji - nešto više od četrvtine poljoprivrede. Uz to u srpskom govedarstvu i svinjarstvu broj grla se dodatno smanjuje. Država zato, poručuju stručnjaci, gubi ako ne pomogne.
Goran Đaković iz Udruženje poljoprivrednih novinara "Agropres" kaže da im je potrebno obezbediti određeni iznos bespovratnih sredstava kako bi se ukrupnili kako bi iz porodične proizvodnje ili proizvodnje na okućnici prerasli u robne proizvođače.
"Sve ono što se dobije od države stimulaciju u stočarskoj proizvodni, treba da se vrati u poljoprivredu. Da mi ne pravimo socijalnu kategoriju, nego robne proizvođače", kažeNenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
U Privrednoj komori Srbije kažu - neophodni novac, mali proizvođači moći će sledeće godine da pozajme od Evropske banke za obnovu i razvoj, po povoljnijim uslovima.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
