Izvor: B92, 05.Feb.2023, 20:48
Prvo Emanuel, a onda i Olaf. Ponovo u igri?
Taman kada se pomislilo da je skrajnut zahtev za unutrašnjom reformom Evropske unije, na vrata Brisela ponovo je pokucala ta ideja, piše "Blic".
Za zahtev za unutrašnjom reformom Evropske unije, za koji mnogi smatraju da bi usporio i proširenje, insistirao je prvo francuski predsednik Emanuel Makron.
Ovoga puta u etar ju je poslao predstavnik najmoćnije zemlje EU, nemački kancelar Olaf Šolc i pokrenuo lavinu pitanja, među kojima i da li to za region >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << znači još duže ostajanje u čekaonici EU?
Krug odabranih trenutno broji 27 članica, a šest zemalja zapadnog Balkana kao i Ukrajina i Moldavija žele da budu njegov deo.
Odluke unutar sistema donose se jednoglasno, što daje svim članicama podjednaku snagu ali umnogome usporava proces rešavanja važnih pitanja poput spoljne politike jer su članice vrlo često u presuđivanju vođene unutrašnjim razlozima.
Ukoliko bi se krug proširio, te manjkavosti bi još više došle do izražaja, a na sve zamke podsetio je i Šolc, koji je rekao da bi pre proširenja EU na zemlje zapadnog Balkana, za koje je rekao da na prijem čekaju više od 20 godina, kao i primanje Ukrajine i Moldavije, trebalo reformisati samu EU.
"EU koja će biti proširena na 30 ili 36 članica, bi morala poboljšati strukture za donošenje odluka, kako bi bila sposobna da deluje. Tamo gde je danas potrebna saglasnost svih članica, pojačava se rizik da bi sa svakom novom primljenom članicom jedna jedina zemlja mogla ulaganjem veta sprečiti donošenje odluka" rekao je Šolc.
Iako je govor održan pre nekoliko meseci, indikativno je da je objavljen tek pre dva dana, što bi moglo da znači da će Nemačka tražiti da se u narednom periodu, pred početak predpristupnih pregovora, intenzivira dijalog sa ostalim zemljama članicama EU da se ukine veto na odluke koje odnose na spoljnu politiku.
Moguć ulazak u proces unutrašnjih reformi odmah pali alarm da bi proces proširenja bio skrajnut.
Da li je to tako ili bi EU, poučena iskustvom sa Ukrajinom i vođena željom da udalji region što dalje od Rusije i učini ga stabilnijim, mogla da da prednost proširenju?
Predsedniku obrazovno istraživačkog centra "Libek" Milošu Nikoliću izgledniji je ovaj prvi scenario.
On je za "Blic" kazao da je EU pred izborom svojih prioriteta - da li joj je važnije geopolitičko, ekonomsko i kulturno zaokruživanje kontinenta ili joj je preča interna reforma kako bi sistem odlučivanja bio brži i efikasniji.
"Vodeći krugovi, nažalost, i dalje smatraju da je ovo drugo važnije od ovog prvog. I to uprkos ratu u Evropi i objektivnoj proceni da bi svaki rizik od novih nestabilnosti i sukoba trebalo svesti na najmanju moguću meru. Ovo naglašavanje primarne neophodnosti interne reforme jeste odjek jedne dublje i dugotrajnije krize geopolitičkog identiteta EU koja postoji mnogo pre rata u Ukrajini", kazao je Nikolić.
On je naveo da na primeru našeg regiona vidimo da Evropa ne pokazuje visok nivo efikasnosti - od problema u Severnoj Makedoniji do skora, preko kaskanja sa Albanijom i BiH, zaključno sa najvećim pitanjem regiona a to su odnosi Beograda i Prištine i ukazao je na značajnu ulogu Amerike.
"Da se SAD nisu odlučno uključile u ubrzanje procesa normalizacije verovatno bi se pregovori razvlačili u nedogled. Nažalost, neopravdano je očekivati bilo kakve ponude za punopravnim članstvom u EU u kontekstu dostizanja sporazuma sa Prištinom. To ni Pariz ni Berlin niti mogu, niti, po svemu sudeći, žele da obećaju. Međutim, to nikako ne sme da obeshrabri ni Srbiju ni region. Mi ekonomski svoj rast i razvoj baziramo na intenzivnim ekonomskim odnosima sa evropskim privredama", ocenio je Nikolić, i dodao da bi dok čekamo da se Evropa reformiše, možda ne bi bilo loše da dalje razvijamo naša društva zajedno sa ostalim Evropljanima.
Primer ulaska Bugarske i Rumunije u EU, ali i dobijanje statusa Ukrajine i Moldavije pokazale su da proces proširenja zavisi pre svega od političke volje, a potom od formalnih uslova.
Baš zato direktor "Isac fonda" Igor Novaković kazao je da će, ako bude spoljnopolitičke potrebe, države koje su najglasnije protiv proširenja popustiti.
On je ocenio da ne treba potceniti uticaj SAD na agendu proširenja.
"Proces proširenja je bremenit, a za nas je ključno da se spreči da nas pojedine države blokiraju kao što to Bugarska radi Severnoj Makedoniji. Verujem da bi oba procesa mogu da teku istpovremeno, ali je pitanje i kako će se postaviti prioriteti unutar EU. Ako se stvari poslože, može da se u istu ravan postavi i reforma i proširenje" zaključio je Novaković.
Srbija je krajem decembra 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo.
U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
