Izvor: Blic, 23.Maj.2014, 01:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv EU, a žele u briselske fotelje
Trodnevni izbori za Evropski parlament, po troškovima jedan od najskupljih na svetu, doneće novu preraspodelu snaga u EU.
Prema analizi organizacije „Open Europe“, na izborima koji počinju danas najveću korist izvući će evroskeptične partije koje bi mogle da dobiju 29 odsto glasova ili 218 poslaničkih mesta u 751-članom Evropskom parlamentu. To je značajan skok u odnosu na 21,4 odsto od pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pet godina. Opseg gledišta ovih partija veoma je širok i rasteže se od mejnstrim vladajućih partija do otvoreno neofašističkih, ali ih mahom povezuju populistički stavovi protiv EU u sadašnjem obliku, kao i protivljenje imigraciji i merama štednje.
Među ovim partijama ističu se francuski Nacionalni front koji vodi Marin le Pen, Pokret pet zvezdica italijanskog komičara i internet aktiviste Bepea Grila, kao i holandski islamofob Gert Vilders i njegova Partija za slobodu. Tu su i ultradesničari iz novih država članica Unije poput neoustaške „zvezde“ Ruže Tomašić koja je na listi HDZ-a, mađarskih rasista i antisemita iz Jobika i bugarske Atake, koja kao Jobik pretenduje na delove Srbije.
Kada se na to doda procena da će još pet odsto otići na stranke koje se nalaze na potpuno suprotnom kraju političkog spektra i zahtevaju žestoke reforme kao jedini način za EU da opstane, jasno je da će osmi saziv Evropskog parlamenta biti više nego šarolik. Izbori su počeli otvaranjem birališta u Holandiji i Velikoj Britaniji, a poslednja prilika za glasanje na njima biće u nedelju u 11 sati uveče kada se zatvaraju glasačka mesta u Italiji.
Pored Holanđana i Britanaca, predstavnike u Briselu danas će birati i građani Irske, kao i Češke, koji glasaju i sutra, kada se otvaraju birališta u Letoniji. Žitelji Malte i Slovačke glasaće 24. maja. Italijani imaju dva dana za izjašnjavanje, a ostale članice EU glasaju samo jedan dan, u nedelju 25. maja.
Rezultati će biti objavljeni tog dana uveče, a konačan sastav saznaće se na konstitutivnoj sednici od 1. do 3. jula. Vodeću ulogu i dalje će imati i do sada dve najjače grupe - Evropska narodna partija i socijalistička Progresivna alijansa.
Ovo su prvi izbori na kojima birači indirektno utiču na izbor novog predsednika Evropske komisije, funkciju koju je u dva mandata obavljao Žoze Manuel Barozo. Najviše šanse da ga nasledi ima Žan-Klod Junker, kandidat narodnjaka i favorit Angele Merkel, nemačke kancelarke. Do kraja godine biće izabran i novi predsednik Evropskog saveta.
Feministkinje probijaju cenzus
Evropski parlament će po svemu sudeći dobiti prve feminističke poslanice pošto su, prema tvrdnji Soraje Post iz švedske Feminističke inicijative, ova stranka i istomišljenice iz Francuske i Nemačke na dobrom putu da probiju cenzus od četiri odsto glasova. Ukupan broj žena u novom sazivu bi trebalo da ostane na sadašnjem nivou od oko 35 odsto.
Najčitanije SADA:
