Izvor: B92, 17.Apr.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Proterati" partije iz preduzeća
Beograd -- Stranačkim funkcionerima, poslanicima i ministrima treba zabraniti upravljanje, direktorska mesta i članstvo u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća.
Najbolji, ali ne i dovoljan način jeste da se donese zakon kojim im se to direktno zabranjuje.
I pored zahteva Evropske unije da država do 2011. izađe iz javnih preduzeća, ne postoji nikakav koncept kako to da se uradi, niti stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokazuju želju da se odreknu bogatog resursa radnih mesta za svoje kadrove.
Ne postoji nijedan direktor javnog preduzeća, agencije ili direkcije koji nije član neke od vladajućih stranaka. Bez članske karte ne može da se zamisli zaposlenje na bilo kom mestu koje je vezano za državnu kasu.
Javna preduzeća u brojkama
- U Srbiji ima više od 700 javnih preduzeća na republičkom i lokalnom nivou;
- 99 odsto javnih preduzeća posluje sa gubitkom;
- Akumulirani dug javnih preduzeća od 2001. do danas dostigao je čak četiri milijarde evra;
- Vlada je stopostotni vlasnik u najvećim gubitašima: „Železnicama", „Kolubari", „Jatu"... Samo su "Železnice" napravile gubitke od milijardu evra;
- Javni sektor u Srbiji zapošljava više od 470.000 ljudi;
- U javnim preduzećima zaposleno je 86.000, a u komunalnim 56.000 ljudi.
"Bilo bi sjajno da sledimo primer Crne Gore, čiji je premijer Igor Lukšić predložio zakon kojim se zabranjuje poslanicima da zauzimaju upravljačka mesta u javnim institucijama. Uz to bi trebalo zakonski obavezati javna preduzeća da menadžerska mesta mogu dobiti samo stručni ljudi, i to iz oblasti delatnosti preduzeća. Mediji mogu da izvrše pritisak na vlast da to uradi", rekla je sudija Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije.
Mesta u upravnim i nadzornim odborima dele se isključivo po partijskim zaslugama ili poslušnosti. Stranke su zaposele i pod svoju kontrolu stavile sve javne i državne institucije i bez njihove volje gotovo da se ništa i ne događa u zemlji.
Zlatko Minić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, podseća da je Zakonom o Agenciji zabranjeno da poslanici obavljaju još neku javnu funkciju, ali da su sami poslanici amandmanom sebi ostavili mogućnost da do kraja mandata zadrže brojne funkcije u javnim preduzećima ili drugim budžetskim ustanovama. Ustavni sud već osam meseci nije doneo odluku da li je amandman ustavan ili ne.
"Političari su postigli svoj cilj i ostaće na svim funkcijama do kraja mandata. Bila bi dobra politička odluka da se stranačkim funkcionerima zabrani da upravljaju javnim preduzećima. Važan princip antikorupcije jeste poverenje građana u javne institucije, a ako se u javna preduzeća biraju partijski kadrovi, gubi se poverenje građana", kaže Minić.
Način izbora direktora i zamenika direktora Agencije mogao bi da posluži kao primer. Na osnovu programa rada koje su kandidati dostavili odbor sastavljen od nestranačkih, uglednih ličnosti birao je menadžere.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija", smatra da bi rešenje trebalo tražiti u izmeni Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Direktore javnih preduzeća trebalo bi birati na javnom konkursu. Problem članova upravnih i nadzornih odbora još je veći, smatra direktor „Transparentnosti".
"Kada ste čuli da je neki član upravnog ili nadzornog odbora odgovarao za to što ovi organi nisu uočili ili sprečili zloupotrebe u javnom preduzeću? Jedan deo članova tih tela verovatno taj položaj doživljava kao nagradu za partijske ili druge zasluge", ističe Nenadić.
