Izvor: RTS, 17.Jul.2010, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit iz otpada
Novi propisi o reciklaži, ne samo da štite čovekovu okolinu, već kompnijama koje se bave reciklažom omogućavaju dobru zaradu. Reciklaža otpada se može iskoristiti za otvaranje novih radnih mesta i izlazak iz krize.
Dok se u Japanu reciklira više od 90 odsto proizvoda, u Evropskoj uniji oko 60 odsto, u Srbiji se reciklira manje od deset odsto.
Problem je i organizovano prikupljanje otpada, nedostatak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postrojenja za reciklažu, posebno za uništavanje opasnog otpada.
Međutim, postojeća zakonska rešenja i primer nekih kompanija pokazuju da, organizovanom brigom o otpadu, ne samo da može sa se zaštiti životna sredina, već može i dobro da se zaradi.
Stari kompjuteri, mobilni telefoni, televizori donedavno su završavali na smetlištima, ali sada u Srbiji već postoje tri reciklažna centra za preradu električnog i elektronskog otpada.
Ono što ne može kod nas da se preradi izvozi se. "BIS reciklažni centar" posle četiri godine sakupljanja izvezla je prve količine u Singapur.
"Potrebno je puno elektronskog otpada da bi generisali da bi izvadili ovu količinu štampnih ploča, memorija i procesora koja se ovde nalaze ali došli smo do momenta kada imamo spremnu količinu koja je interesantna ovlašćenom reciklažnom centru iz Singapura i koja naravno ima svoju vrednost", kaže Božidar Potkonjak iz, "BIS Reciklažnog centra" u Omoljici.
"To puno za nas znači, kako iz razloga što preuzimamo našu punu zakonsku obavezu u smislu čišćenja otpada iz Srbije, tako i po pitanju ostvarivanja prihoda direktnog iz izvoza", navodi Potkonjak.
Unosna grana industrije
Jedan od najvećih problema je takozvani istorijski otpad, kako se naziva otpad koji je decenijama skupljan u krugu fabrika koje nemaju sredstava da ga uklone.
Država je platila uklanjanje otpadnih boja iz kruga kragujevačke "Zastave".
"Ovo je dvadesetogodišnji otpad, mi smo upakovali na licu mesta dovezli ga ovde i izvoz je u toku za uništavanje koje se vrši u Beču", kaže Miodrag Mitrović iz "Miteko" kompanije za izvoz opasnog otpada.
"Svaki otpad se može izvoziti i plaćati usluga zbrinjavanja, ili naplaćivati. Ne vidim veliki problem u tehničkom tehnološkom i organizacionom smislu, najveći problem vidim u glavama ljudi, da se podigne svest o upravljanju otpadom", naglašava Mitrović.
Za sada u Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za uništavanje opasnog otpada, koji se izvozi u Austriju, Nemačku i Švajcarsku gde se prerađuje ili uništava.
Mali je broj preduzeća koja se bave reciklažom, a i sakupljanje otpada je neorganizovano.
"Otpad u suštini ima svoju vrednost, može da se valorizuje", kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, naglasivši da će se preko Fonda za zaštitu životne sredine davati subvencije za razvoj reciklažne i sakupljačke industrije.
Vesić kaže da se tako otpad u Srbiji može iskoristiti za otvaranje novih radnih mesta i delimično za izlazak iz krize.
U Ministarstvu ekologije najavljuju osnivanje berze sekundarnih sirovina koje će se prvo nuditi domaćim prerađivačima, pa tek ako oni nisu zainteresovani, izvoziće se.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
