Izvor: Danas, 14.Dec.2015, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privilegovano tursko partnerstvo sa Evropskom unijom realnija opcija
Turska je još 1987. podnela kandidaturu za članstvo, a tek 1997. je EU odlučila da bi Turska mogla da postane članica. Pregovori su počeli 2005. kada i sa Hrvatskom. U međuvremenu, Hrvatska je postala članica EU, a Turska je počela pregovore o 13 poglavlja i provizorno zatvorila samo jedno i to poglavlje 25 - nauka i istraživanje. Formalni razlog za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zastoj u pregovorima je stav koji je EU iznela krajem 2006. da neće dozvoliti otvaranje osam pregovaračkih poglavlja niti provizorno zatvaranje bilo kog sve dok Turska ne pristane da sporazum o pridruživanju između EU i Turske primenjuje i na Kipar, kaže u razgovoru za Danas profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Maja Kovačević.
Ona ističe da prema ovom sporazumu Turska treba da otvori svoje luke i aerodrome za saobraćaj sa južnog dela ostrva, na šta ona ne pristaje sve dok EU ne okonča ono što naziva izolacijom severnog dela Kipra. "U tim uslovima, može da dođe do formalnog otvaranja poglavlja, ali suštinski napredak u pregovorima je teško očekivati", navodi Kovačevićeva.
Međutim, sagovornica našeg lista smatra da najava otvaranja novog poglavlja u pregovorima sa Turskom ne menja činjenicu da zemlje članice EU nikada nisu bile saglasne o perspektivi punopravnog članstva za Tursku. "Već je u pregovaračkom okviru koji je usvojen 2005. zauzet stav da se mora osigurati najtešnja moguća veza sa Turskom ako ona ne bude u mogućnosti da ispuni obaveze članstva, čime je praktično najavljeno da ishod pregovora može da bude neki vid 'privilegovanog partnerstva' EU i Turske, a ne punopravno članstvo. Mislim da je privilegovano partnerstvo mnogo realnija opcija", navodi Kovačevićeva.
Na pitanje da li Turska zaista drži "ključeve kapije" i da li može zaustaviti protok migranata, naša sagovornica ocenjuje da Turska svakako ima značajnu ulogu u migrantskoj krizi. "Procenjuje se da je ove godine na grčku obalu stiglo 720.000 izbeglica, većinom preko Turske. Sigurno je da Turska, uz finansijsku pomoć, može da doprinese da se više ljudi opredeli za ostanak u toj zemlji umesto za neizvestan put ka zemljama Zapadne Evrope. Utisak je da do sada Turska nije ulagala napore da spreči odlazak migranata ka Grčkoj, ali je i činjenica da nijedna zemlja bez ozbiljne i dugotrajne međunarodne pomoći ne može da podnese toliki broj izbeglica na svojoj teritoriji", navodi Kovačevićeva.
Jedan od argumenata protiv članstva Turske u EU je činjenica da Turska zapravo nije evropska zemlje, jer se 97 odsto njene teritorije nalazi u Aziji. Sagovornicu našeg lista smo upitali da li političke granice moraju da odgovaraju geografskim granicama EU.
"Pitanje članstva Turske u EU je od početka izazivalo kontroverze, između ostalog i u pogledu granica Evrope. Eventualno članstvo Turske bi zaista dovelo do toga da Sirija, Irak i Iran postanu susedi EU, što je teško zamislivo u dogledno vreme, posebno ako se ima u vidu da je EU već suočena sa velikom krizom svoje susedske politike. Pokrenuta 2004. politika susedstva sa zemljama južnog Mediterana, istoka Evrope i južnog Kavkaza je trebalo da doprinese prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti na granicama EU, a umesto toga je došlo do destabilizacije nakon 'arapskog proleća', pa i do urušavanja nekih država kao što je slučaj sa Libijom, dok na istoku imamo rat u Ukrajini. Inače, Libija je bila središte organizovanog prevoza izbeglica brodovima ka EU. Teško je zamisliti da bi EU sebi dozvolila da uđe u nova iskušenja", ističe Kovačevićeva.
Na pitanje da li će Turska koja već sada ima brojnu populaciju, a čiji se rast predviđa na 91 milion stanovnika do kraja 2050. biti dominantna članica EU, Kovačevićeva je pri mišljenju da bi članstvo Turske drastično promenilo odnose moći unutar institucija EU, što se može pokazati na primeru broja stanovnika.
"Ugovorom iz Lisabona raniji sistem ponderisanih glasova pri odlučivanju zemalja članica zamenjen sistemom takozvane dvostruke većine. Po novom sistemu kvalifikovana većina je postignuta kada broj glasova obuhvata najmanje 55 odsto zemalja članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU. Ovo pravilo ide u prilog velikim zemljama, pre svega Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji. Ove četiri zemlje, na primer, imaju oko 53 odsto stanovnika EU, odnosno oko 82 odsto dovoljne većine, dok su prema ranijim pravilima iste te zemlje imale oko 45 odsto od praga za većinsko odlučivanje. Naravno, broj stanovnika nije jedini kriterijum, ali je sve značajniji. Svake godine zemlje članice EU do 1. septembra dostavljaju Statističkoj kancelariji EU broj stanovnika na dan 1. januara tekuće godine. Na osnovu tih podataka Savet donosi odluku koja se objavljuje u Službenom listu EU, a koja predstavlja osnovu za izračunavanje većine po osnovu broja stanovnika, tako da bi po ovakvom sistemu prirodni priraštaj vremenom dodatno ojačao moć Turske u donošenju odluka", navodni sagovornica našeg lista.
Ugrožen Turski tok
Upitana da prokomentariše sukoba između Rusije i Turske, naša sagovornica napominje da je moguće da će nepoverenje dugo trajati i da je ono već ugrozilo ambiciozan projekat Turskog toka koji bi i za nas bio značajan jer bi mogao da obezbedi snabdevanje gasom jugoistočne Evrope, koja je najviše pogođena najavom obustavljanja snabdevanja preko Ukrajine. "Utisak je da svi na našem kontinentu gube: ne treba zaboraviti, iako je ukrajinski sukob malo pao u senku migrantske krize, terorističkih napada, vojne intervencije Rusije u Siriji, i tako dalje, da imamo oružani sukob u Evropi, ratove i urušavanje država na Bliskom Istoku, realnu i sve veću pretnju od terorizma, a značajni akteri evropskog kontinenta, Rusija, EU i Turska su u međusobnim sporovima i pod uzajamnim sankcijama. Slabe jedni druge dok se pretnje po bezbednost (i energetsku i svaku drugu) kontinenta umnožavaju", zaključuje Kovačevićeva.
