Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jun.2022, 12:49
Prioritet Češke da Srbija otvori najmanje - jedan klaster
Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster, izjavio je danas ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta.
Kuhta je izrazio nadu da će Francuska uspeti da započne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom i naglasio da će, ako se to ne desi, Češka nastaviti da radi na ostvarenju tog cilja.
''Nadamo se i da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << BiH dobiti status kandidata za članstvo u EU, a Kosovo viznu liberalizaciju'', rekao je Kuhta novinarima pre početka panel diskusije "Od Francuske do Češke" u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije EU u Srbiji.
Naglasio je da će Češka nastaviti da se bavi prioritetima i stvarima koje je započela Francuska.
''Za sada je prvi prioritet kriza u Ukrajini, veliki broj izbeglica, ali i ekonomski oporavak Ukrajine. Takođe, prioritet je energetska bezbednost, a sukob u Ukrajini utiče na energetsku sigurnost u celoj Evropi'', rekao je Kuhta.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar rekao je da je Francuska tokom predsedavanja EU ''održala reč'' kada su u pitanju prioriteti vezani za Zapadni Balkan ističući da je cilj da se proces integracije regiona ubrza.
Naveo je da je na konferenciji EU - Zapadni Balkan u Briselu prošle sedmice, iskazana solidarnost prema regionu ističući da razume zamor koji postoji u regionu, ali da Francuska želi da se region što pre priključi EU.
Govoreći o ukrajinskoj krizi, Košar je kazao da se očekuje jedinstvo u okviru EU, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.
''Srbija je na dobrom putu, odabrala je EU i osudila agresiju na Ukrajinu. Važno je da se držimo principa i vrednosti koje smo prihvatili kao evropske vrednosti'', rekao je Košar.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre kazao je da pregovori sa Srbijom traju izvesno vreme i da su pravila poznata naglasivši da je neophodno da se sprovedu reforme u ključnim oblastima i uskladi spoljna politika sa EU jer je, kako kaže, to obaveza za sve zemlje kandidate.
''U kontekstu ukrajinske krize to je još bitnije jer u svim razgovorima šefova država ta tema dominira. Nadamo se da će se nastaviti sa poštovanjem pravila. Želimo da nas Srbija podrži u našem odnosu prema ruskoj agresiji u Ukrajini'', rekao je Žiofre.
Dodao je da je Srbija to već pokazala glasajući, zajedno sa ostalim državama EU, za rezolucije u UN kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu.
Programska direktorka CEP Milena Lazarević primetila je da su se posle samita u Briselu čule pesimistične poruke u Srbiji i regionu jer, kako kaže, nije doneta nijedna odluka o nastavku procesa integracije Zapadnog Balkana u EU.
Ona, međutim, smatra da nije trenutak za defetizam i pesimizam jer je, kako kaže, od Evropskog saveta prvi put posle skoro 20 godina stigla poruka da Zapadni Balkan ima jasnu perspektivu članstva u EU.
Lazarević je kazala i da je Evropska komisija pozvana da radi na ubrzanju procesa na osnovama nove metodologije i da dalje razvija model faznog, postepenog pristupanja.
''To znači da na putu ka članstvu već dobijamo neke od koristi koje su rezervisane tek za fazu članstva, kao što je pristup strukturnim fondovima, učešće u institucijama EU i kreiranju odluka na nivou EU'', rekla je Lazarević.
Dodala je da je CEP u saradnji sa partnerima iz Brisela predložio da, pored otvaranja strukturnih fondova i povećanja fondova u pretpristupnom periodu, predstavnici Srbije i zemalja regiona učestvuju na sastancima institucija EU kako bi predstavili interesi i probleme regiona.
''Takođe, dali smo predloge kako bismo odobrovoljili one koji su najskeptičniji prema proširenju, da nas prime što pre, jer je to ključno za naše građane, da se slobodno krećemo u EU, da trgujemo i da naše firme imaju mnogo lakši pristup evropskom tržištu'', kazala je Lazarević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
