Izvor: Deutsche Welle, 22.Sep.2018, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnja za srpske reke
Srpske institucije dodeljuju dozvole za gradnju malih hidrocentrala usred parkova prirode, kao što je slučaj na Staroj planini. Preti li Srbiji nestanak hiljada kilometara reka zbog nešto malo električne energije?
Srbija proizvodi nešto više od 21 odsto struje iz obnovljivih izvora energije, a obavezala se Evropskoj uniji na 27 odsto do 2020. godine. Možda je u pripremi i novi cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << EU da do 2030. godine proizvodi čak 35 odsto energije na ovaj način, hvalio se ministar energetike Aleksandar Antić ove godine.
Međutim, mala zemlja sa prirodnim lepotama i još uvek brojnim netaknutim predelima, možda trpi veću štetu nego što to može da podnese.
„Mi živimo u zemlji u kojoj je već nestalo 50 reka!“, kaže za DW Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od predstavnika inicijative „Sačuvajmo reke Stare planine“. Radovi u Parku prirode na Staroj planini tek treba da počnu, a na Vlasini i na Kopaoniku uveliko traju. Prema odgovoru iz Srbijavoda, od 24 planirane hidrocentrale čak 13 je na području parka prirode.
Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta u Nišu kaže da gradnja stotina mini-hidroelektrana širom zemlje može mnogo da košta Srbiju. „Dobar deo tih mini-hidroelektrana je derivacionog tipa, a to znači da se teškom mehanizacijom pored reke u dužini od nekoliko kilometara prvo poseče drveće, napravi kanal, i zatim stavi cev koja često zahvata i do 100 odsto vode jer je reč o privatnim investitorima“, upozorava on.
„Tako reka bukvalno presuši. Dakle, govorimo o tome da Srbija može da izgubi dve, tri ili četiri hiljade kilometara reka! Da potpuno nestanu sa geografske karte Srbije“, dodaje Tokić za DW.
Meštani Pirota i okoline kažu da nikada nije bilo javne rasprave na ovu temu, već da se „odjednom jednog dana pojave mašine i počnu da kopaju“. Ko sve u ovom lancu igra ulogu ili ima svoj interes nije uvek lako utvrditi jer je spisak je poduži.
Prebacivanje odgovornosti
Dok nadležno Ministarstvo energetike ne donese krajnju odluku o gradnji neke hidrocentrale, različite institucije svoja mišljenja ili pribavljaju potrebnu dokumentaciju. Počev od lokalne samouprave, preko Zavoda za zaštitu prirode, Srbijavoda, Srbijašuma, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Hidrometeorološkog zavoda – svi oni se pitaju u okviru svog domena pre nego što mehanizacija počne da krči šume.
Reka na Staroj planini
Kako područje parka prirode Stara planina obuhvata uglavnom teritorije opština Knjaževac i Pirot, u preduzeću Srbijavode kažu da samo četiri male hidrocentrale za sada poseduju vodne dozvole koje se nalaze na teritoriji opštine Knjaževac, te da su one van prve i druge zone zaštite parka prirode. Takođe, tvrde da na teritoriji opštine Pirot nema izdatih vodnih dozvola, a da se sva mišljenja i vodni uslovi donose u skladu sa mišljenjima Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine.
Zato nije sasvim jasno zašto su građani Pirota morali tokom avgusta da zaustavljaju započinjanje gradnje mini-hidroelektrane na Rudinjskoj reci koja pripada Pirotu. Takođe nije jasno kako lokacijske i građevinske dozvole daje Grad, ako je Stara planina park prirode prvog reda, što znači – pod nadležnošću države.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić za DW kaže da „lokalna samouprava ne može da zabrani Ministarstvu (energetike) da izdaje dozvole, ali može da šalje dopise da se određene odluke preispitaju što i čini kada se ukaže potreba“. Iz Ministarstva energetike tokom pune tri sedmice nisu odgovorili na pitanja DW.
Prete poplave i uništenje životinjskog sveta
Na pitanje kako je uopšte moguće da se mini-hidroelektrane prave u parkovima prirode prvog reda kao što je planirano na Staroj planini, nijedna navedena institucija nije odgovorila. S druge strane, različite nevladine organizacije koje se bave ekologijom tvrde da se struja proizvedena na ovaj način na podneblju Stare planine meri zanemarljivim procentom.
„One bi proizvodile struju na nivou statističke greške! Ne bi verovatno čak uspeli ni da proizvedu dovoljno za novogodišnje osvetljenje za Beograd“, tvrdi Nensila Radojković iz Inicijative građana za odbranu reka Stare planine.
Nensila Radojković protestuje protiv hidrocentrala
Zbog mutnih nadležnosti i prebacivanja odgovornosti i ne čudi što su građani Pirota na oprezu. Protesti koje s vremena na vreme organizuju podržavaju građani širom Srbije, mnoge javne ličnosti. To su, kažu u Pirotu, nepolitički protesti: za prirodu, reke i živi svet.
Živi svet u planinskim vodotokovima je već ugrožen, kaže biolog Predrag Simonović, pa ni takozvani biološki minimum reka koji bi morao da teče van cevi nije dovoljan. „Ceo ekosistem je nategnut tako da je najveći deo godine na minimumu. Režimi voda na našem podneblju su jako loši, i svako dalje pogoršanje odvraćanjem voda iz korita, pa makar i ostavljali nešto što je minimum, ne može da omogući opstanak vrstama“, kaže Simonović za DW.
To međutim nije sve, upozorava i Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta, koji je o ovom problemu govorio i u Skupštini Srbije. „Poznato je da je prvi korak ka poplavama erozija, a ona nastaje sečom drveća. Da bi ugradili jednu takvu cev, oni iseku 30 hiljada stabala. Kada dođu velike prolećne kiše, umesto da reka poplavi brdsko-planinske predele, ona se sjuri kroz cev u niziju.“
„Zamislite sada takvih 500 cevi koje sjure takvu planinsku vodu u niziju. Šta dobijemo? Veoma lako možemo da dobijemo izlivanje Velike Morave, recimo u Ćupriji, zato što se 500 rečica koje bi trebalo da poplave neku planinu gore, odnosno neka neprohodna priobalja, sjurilo kanalima“, objašnjava on.
Tokić dodaje da su neke od problema meštani mnogih sela iz okoline Pirota već osetili jer su im presušili arterski bunari koji se koriste za navodnjavanje voća i povrća. „Podzemna voda može da putuje i dve-tri godine, a nakon toga će početi da presušuju izvori pijaće vode u Srbiji. Ne možete planinsku vodu da cevima sjurite u niziju i da očekujete da planina posle ima izvor pijaće vode.“
Divlje deponije duž reka, korita puna raznog otpada, grana, neodvajanje smeća i razni drugi ljudskom rukom napravljeni problemi. To je veliki zalogaj za Srbiju u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 posvećeno ekologiji biće najteže ne samo zbog potrebnog novca već i zbog toga što treba promeniti svest o odnosu prema prirodi.
„Poglavlje 27 ima 10 podoblasti i svakoj od njih treba posvetiti posebnu pažnju“, kaže za DW ekološkinja Dragana Vukadinović. Prema njenom mišljenju, otpadne vode su najveći problem budući da se za razliku od EU gde se prečišćava 90 odsto otpadnih voda pre nego što se ispuste u prirodu, u Srbiji pročišćava tek odsto odsto.
Ovaj problem će sistematski početi da se rešava tek sa otvaranjem poglavlja 27, kaže Dragana Vukadinović. „Većina fabrika bez postavljanja filtera ispušta vodu u reke. Osim toga što su te vode hemijski često neispravne, čest je slučaj da su to i tople vode. Kad se ispusti vruća voda u neki vodotok, automatski sav biljni i životinjski svet u njoj strada.“
Rešenje je upotreba skupih filtera, što ovaj problem trenutno čini nerešivim, posebno jer zakoni koji to podrazumevaju još nisu ni doneti. A osim fabrika, veliku štetu rekama i jezerima prave pojedinci. Jedan litar motornog ulja ili onog koje koristimo u ishrani uništi 10.000 litara čiste vode.
Kako je siromaštvo doprinelo migraciji sa sela u grad, pašnjaci su često bez stoke. Svuda gde više nema ovaca koje pasu, naraslo je invazivno drvo breze. Jug Srbije je potpuno pod brezama, što je doprinelo menjanju životinjskih vrsta i nestanku lekovitog bilja na ovim prostorima.
Breze se ipak ne seku za ogrev, već bukva i hrast – što je još jedan od većih ekoloških problema u Srbiji. Mnoga domaćinstva se greju upravo na ovaj način jer je najjeftinije, a to dodatno uništava životnu sredinu.
Ekološkinja Dragana Vukadinović kaže da su se u poslednje vreme u Srbiji pojavile i fabrike za pravljenje peleta kao energenta za grejanje. Naizgled – pohvalno, ali kako nije lako sakupiti sitan drveni otpad za pravljenje peleta, vlasnici su počeli da u ove namene seku i šume.
Seča „pluća planete“, glavni je krivac za smanjenje kiseonika i povećavanje ugljen dioksida i direktno utiče na klimatske promene. Seča šuma direktno doprinosi i erozijama tla koje su u Srbiji prisutne na gotovo svim terenima – to je ujedno razlog za odrone koji ugrožavaju često i ljude.
Ipak, smatra ekološkinja, „neće biti lakših i težih stvari u implementiranju poglavlja 27 – sve će biti teško“. Unapređenje javnog zdravlja jedno od oblasti ovog poglavlja, a Srbija će teško postići ovaj korak ukoliko i dalje dozvoli pravljenje divljih deponija koje su česte i u urbanim sredinama i u prirodi.
Međutim, mali broj sela u Srbiji ima organizovan odvoz smeća, pa su ljudi „prinuđeni“ da ga bace bilo gde. S druge strane, neki građani razvrstavaju svoj otpad, ali često ni to nije dovoljno jer sanitarnih otpada u Srbiji nema mnogo, a preduzeća za odvoz smeća na kraju smeće odvezu na istu gomilu na javnu deponiju.
Vukadinović kaže da su termoelektrane Kostolac i „Nikola Tesla“ u Obrenovcu zvanično najveći zagađivači na Balkanu jer koriste lignit koji je kod nas trećeg kvaliteta, što ima katastrofalne posledice po životnu sredinu i količinu emitovanog ugljen-dioksida. Ovo takođe uslovljava klimatske promene i pojavu kiselih kiša.
Klimatske promene s druge strane donose i sušne periode. Kolika će suša nastupiti u budžetu Srbije sa otvaranjem ovog poglavlja, još uvek se ne zna, bez obzira na obećanu finansijsku pomoć EU. Cena je međutim, prava sitnica ako znamo da samo zatvaranje ovog poglavlja može da spreči da Srbija postane deponija u sred Evrope.
Autor: Jelena Đukić Pejić (Niš)
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
