Izvor: TvojPortal.com, 07.Avg.2011, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti da „i - i” postane „ni - ni”
Dnevnik.rs Srbija, bar kada su u pitanju ključna politička zbivanja za zemlju, kao da ne može da se oslobodi igre reči i kombinacija „i“/„ili“. Nakon jasnog državnog stava „i Kosovo i EU“, s kojim smo do ovog leta stigli na prag kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, pa čak i do eventualnog datuma za početak pregovora, opet smo na žeravici.
Sa aktuelnom kosovskom krizom, koja je planula istovremeno sa ispunjenjem haškog uslova – a koji je do skora bio „omča oko vrata“ evropskih integracija – srpska javnost nije toliko zatečena mogućim „Kosovo ili EU“. Jer, odavno se o tome šuškalo po diplomatskim i političkim krugovima kao mogućnost na nekom od stepenika našeg približavanja Briselu. A onda se pojavila „samonikla“ parola „ni Kosovo, ni EU“. Gde smo, zapravo, u čitavoj rašomonijadi koja se zahuktala 25.jula kada su administrativne prelaze na severu Kosova zaposeli albanski specijalci?
– U ovom trenutku treba sačekati rezultat posete Sjedinjenim Državama ministra odbrane Dragana Šutanovca i videti kakav će biti ishod njegovog dijaloga sa američkim sagovornicima. Jer, ova poseta koincidira sa aktuelnom krizom na Kosovu, pa će ta tema biti u vrhu njegovih vašingtonskih susreta – ocenjuje za „Dnevnik“ profesor FPN i ekspert za međunarodne odnose dr Predrag Simić, komentarišući vesti da su zemlje „kvinte“ uputile demarš Beogradu sa zahtevom da se sever Kosova stavi pod kontrolu Prištine.
Po raznim najavama, finale tog demarša „kvinte“, koje čine SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija, zapravo bio bi da Srbija izabere „ili Kosovo ili EU“.
– To je moguće, kao i da se desi „ni Kosovo, ni EU“. Nešto tako najavio je pre nekoliko dana američki diplomata Tomas Kantrimen, tvrdeći da bi aktuelna kriza na Kosovu mogla da dovede u pitanje kandidaturu Srbije za članstvo u EU. U zavisnosti kakav odgovor Srbije bude, ako je demarš tačan, možemo da očekujemo sledeće korake „kvinte“ – ističe Simić.
On kaže da ukoliko su tih pet zemalja zaista uputile takav stav Beogradu, onda se za Srbiju maksimalno smanjuje manevarski prostor. U momentu kada je procurela vest, koja je već prozvana „nepristojnom ponudom “, zamenik premijera Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić poručio je da „nema trampe Kosova za EU“, a pre njega je u Narodnoj skupštini sa istim stavom izašao i sam šef države Boris Tadić.
– Podsetio bih da je to je još pre nekoliko godina rekao i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ali, kao što rekoh, ipak treba sačekati rezultat Šutanovčevog boravka u Vašingtonu – objašnjava Simić.
U svakom slučaju, sagovornik „Dnevnika” nema dilemu da je pred zemljom period velikih izazova.
– Ne treba zaboraviti da se ovo događa u trenutku kada se već zahuktava izborna kampanja u Srbiji. Podsetio bih i na to da je uporedo sa završenjem saradnje Srbije sa Hagom hapšenjem i izručenjem Gorana Hadžića, buknula kosovska kriza. I mislim da sve to može imati teške posledice po Srbiju, jer nosi neizvesnost u kom pravcu bi izborne političke kampanje krenule i kako bi se sve to odrazilo na položaj Srbije. U svakom slučaju negativno, jer zemlja može biti stavljena pred tu dilemu „ili Kosovo ili EU“, odnosno „ni Kosovo, ni EU“ – zaključuje Simić.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma podseća, pak, na to da je aktuelna Vlada nastala na platformi čiji je jedan od ciljeva to da je „Kosovo sastavni deo Srbije i da nikada Srbija neće prihvatiti da uslov za ulazak u EU bude priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije“. Markovića su u Jagodini, čiji je gradonačelnik, od prošlih izbora opsedale zapadne diplomate, a kaže da ga ni u ovom momentu ne zaobilaze, te da je, i pored „crvene linije koju Srbija ima“, ostao – evropejac.
– Sa svim ambasadorima sam razgovarao o temi Kosova, a poslednji put na ručku kod nemačkog ambasadora Volframa Masa. Pre 10 dana smo, moj zamenik Petar Petrović i ja, sa ambasadorom dva sata i 15 minuta razgovarali u njegovoj rezidenciji o svemu. I o Kosovu, i budućnosti Srbije, ulasku u EU, ekonomskoj saradnji naše zemlje sa Nemačkom. Pri tome od ambasadora Masa nisam čuo da njegova država traži, ili da je on čuo da će neka druga članica EU tražiti, da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije kao uslov za ulazak u Uniju – otkriva za naš list lider JS.
Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga kaže za „Dnevnik” da nakon demarša „kvinte”, o kojem se priča, ne zna odgovor na pitanje da li može da usledi ultimatum – „Kosovo ili EU“.
– Ni na jednom sastanku sa poslanicima Evropskog parlamenta ili poslanicima država članica EU to pitanje nikada nije postavljeno. Na njega možda imaju odgovor oni koji su prisustvovali takvim sastancima, ako ih je bilo – dodaje Varga.
On smatra da to Evropska unija kao takva, u kojoj su države koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i pet koje nisu, to neće učiniti, ali ističe da bi takav uslov mogla da postavi neka država članica, no s time nije upoznat.
– Što se evropskih integracija tiče, one nisu dovedene u pitanje – tvrdi Varga. – Činjenica je da su poslednja dešavanja vezana za kosovsku krizu pokvarila atmosferu koja je postojala i nosila mogućnost da, pored kandidature, Srbiji bude određen i datum početka pregovora za članstvo u EU. U ovom trenutku za to postoje manje šanse od minimalnih, ali bar što se tiče današnjeg dana, ne mislim da kandidatura nije i dalje realna.
Dragan Milivojević
Odškrinuta i vrata teoriji zavere
Upitan da li je koincidencija ili isplaniran scenario to što se odmah po okončanju haške obaveze Srbije otvorilo pitanje i Kosova i evropskih integracija, prof. dr Predrag Simić kaže da bismo „mogli da ostavimo otvorena vrata i opciji da se radilo o nekakvoj teoriji zavere”, uz opasku da je kosovska kriza buknula u momentu kada je izgledalo da i pregovori Beograda i Prištine daju prve rezultate“.
– Sama činjenica da je evropski posrednik Robert Kuper prekinuo pregovore u jednom trenutku, ni ne pokušavajući da nađe rešenja za pitanje koje i nije izgledalo tako bitno, upućuje da je postojala namera. Ili da je bar bilo dosta pogrešnih koraka, odnosno da se rešavala na neadekvatnom nivou za pronalaženje izlaza. Neobično je da su je rešavali dosta niski funkcioneri, baš kao i to što srpski pregovarači razgovaraju sa komandantom Kfora, a ne zvaničnicima Unmika ili Euleksa – objašnjava sagovornik „Dnevnika”.
euKosovo
