Izvor: Kurir, 15.Avg.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prekarijat“ - novi talas radne snage
Više od polovine mladih u EU ima privremene poslove ili pak ugovore o zaposlenju na određeno, a sve to je posledica reformi usmerenih na povećanje zaposlenosti u evrozoni
Nazivaju ga „prekarijatom“ (neologizam stvoren od reči precarious - nesiguran i završetkom - ijat iz pojma proletarijat). Na kontinentu koji je poznat po jakom sistemu zaštite zaposlenih, više od polovine mlade radne snage u evrozoni ima privremene poslove i ide s jednog kratkoročnog ugovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na drugi.
U Španiji većina ugovora koji se potpisuju svakog meseca privremenog je tipa. U Francuskoj samo 16 odsto novih ugovora o radu zaključi se na neodređeno vreme. Udeo zaposlenih na privremenim poslovima u evrozoni starosti od 15 do 24 godina na najvišem je nivou dosad i iznosi 52,4 odsto.
Sada kada je oporavak evrozone konačno počeo, pitanje sa kojim se suočavaju zvaničnici i političari jeste da li će bolne reforme sprovođene u proteklih nekoliko godina išta promeniti na ovom planu.
„Preterana zastupljenost ugovora o radu na određeno vreme u suštini nije najpoželjnija situacija ni u kom pogledu, svakako nije najpovoljnija za zaposlene, takođe sasvim izvesno nije najbolje rešenje ni za kompanije i nije način da se podstaknu inovacije i privredni rast“, kaže Stefano Skarpeta (Stefano Scarpetta), direktor za zapošljavanje u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U normalnim okolnostima, privremeno zaposlenje nije nešto što zabrinjava ekonomiste. Poslodavci se često odlučuju za privremeno a ne stalno zaposlenje kadrova u ranoj fazi oporavka, dok je još neizvesno šta će se dešavati u narednom periodu. I ugovori o radu na određeno vreme ili ugovori o delu, uključujući i one koje nude tehnološke kompanije kao što su „Uber“ (Uber) i „Taskrebit“ (TaskRabbit), mogu biti polazna tačka na tržištu rada za one koji ni na koji drugi način ne bi uspeli da dođu do posla, kao što su oni koji su bez posla godinu dana ili duže.
Denis Penel (Denis Pennel), generalni direktor „Sijeta“ (Ciett), međunarodnog lobija koji sprovodi istraživanja o privatnim agencijama za zapošljavanje, rekao je da se stavovi takođe menjaju jer su tehnologija i globalizacija počele da menjaju tržište rada. On smatra da smo stigli do „prekretnice u odnosu poslodavac-zaposleni“ jer i poslodavci i zaposleni, naročito oni sa veštinama koje su visoko vrednovane, grabe priliku da sebi omoguće veću fleksibilnost.
Ali u delovima Evrope u kojima su ugovori o radu na određeno vreme i ugovori o delu zastupljeni u neuobičajeno velikoj meri, ekonomisti ukazuju na mračnu stranu ovog trenda. U poslednjih 20 godina došlo je do pojave dubokog jaza u Španiji, Francuskoj, Italiji i Portugalu između veoma dobro zaštićene starije generacije sa stalnim zaposlenjem na jednoj strani i mlađe generacije koja je primorana da se pomiri sa nesigurnim poslovima na drugoj strani. U ovim zemljama više od 55 odsto zaposlenih starosti od 15 do 24 godine ima ugovore o radu na određeno vreme.
„Poslodavci smatraju da su odredbe ugovora o radu na neodređeno vreme u Evropi previše rigidne te ih zaobilaze tako što nude privremene poslove“, kaže Marsel Jansen (Marcel Jansen), profesor ekonomije na Autonomnom univerzitetu u Madridu. „Ali ti poslovi dovode do brojnih neželjenih efekata.“
OECD ističe da je privremeno zaposlenje više „zamka“ nego „odskočna daska“ u Italiji, Francuskoj i Španiji, gde samo manje od 30 odsto privremeno zaposlenih nađe stalni posao u roku od tri godine.
Teško je izgraditi život sa ovakvim poslom - stopa siromaštva za domaćinstva sa prihodima samo od nestandardnih poslova iznosi oko 22 odsto u zemljama OECD, u poređenju sa samo tri odsto domaćinstava čiji članovi imaju i standardne i nestandardne poslove.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
