Izvor: BKTV News, 01.Apr.2013, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori: EU testira snagu Srbije
Ukoliko Evropska unija ne bude zadovoljna političkim stavovima vladine delegacije oko Kosova i Metohije 2. aprila 2013. godine treba da se zna da to nije „sudnji dan“ za Srbiju. Kosovska drama ima više činova. Trenutno je u toku „čin“ visokog pritiska sa radnim nazivom „Štap i šargarepa“. Ukoliko EU sada ne postigne dogovor sa Srbijom i tzv. kosovskim >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << institucijama, evidentno je da će se kasnije nastaviti sa susretima. To, naravno, ne znači da EU ne želi postizanje rezultata, ako ne velikog, a onda bar simboličnog da se ne vidi poraz EU politike na Balkanu. Srbija bi, recimo, mogla da dobije uslovni datum ne bi li se „osokolila“ u dijalogu sa EU.
Međutim, evidentno je i to da EU ne želi u ovom trenutku drugu vladu, odnosno stvaranje nestabilnosti u Srbiji koja bi mogla da rezultira odlaganjem dijaloga oko Kosova za godinu dana, što je predugo u politici i međunarodnim odnosima. Nepoznato je kakva će biti politička i ekonomska mapa Evrope u aprilu 2014. godine. Još uvek je nepoznanica da li će svetska, pa i evropska politika biti suočena sa krizom kada su u pitanju odnosi sa Iranom, kakvo će biti stanje u evrozoni, da li će biti novih socijalnih pobuna u zemljama EU? Zbog svega toga Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije Tomislav Nikolić imaju posebnu odgovornost pred građanima i srpskim življem na Kosovu i Metohiji.
Da podsetimo, predsednik Srbije Tomislav Nikolić svojevremeno je izjavio da ako se u dijalogu sa Prištinom ne postigne dogovor do 2. aprila 2013. godine, novi rok je tek za godinu dana. Upravo taj novi rok stvorio bi iskušenja unutar same vlade, odnosa opozicije prema vladi, stava EU prema ekonomskim procesima u Srbiji, a došlo bi i do širenja antievropskog raspoloženja u biračkoj strukturi Srbije. Sa druge strane, ako EU „zamrzne“ odnose sa Srbijom, što je malo verovatno, došlo bi do okretanja međunarodne politike ka BRIKS-u i Ruskoj federaciji. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je rekao da je očigledna želja Srbije da se dođe do rešenja i da to nije kao ranije kada je postojala jedna priča za Zapad, a druga za Srbiju.
Izborna volja građana Srbije je bila da Tomislav Nikolić postane predsednik Srbije. Predsednik Srbije sa Vladom Srbije vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Vlada se održava sve dok ima većinu, a predsednik dok je sposoban da vrši svoju funkciju, odnosno dok ne dođe u sukob sa vladom i Ustavom, kada se pokreće pitanje referenduma o smeni šefa države. Druga opcija je da predsednik svojevoljno podnese ostavku „iz ličnih razloga“. Kada analiziramo sve elemente politike dolazimo do zaključka da je predsednik Tomislav Nikolić psihofizički sposoban da vrši svoju funkciju. On kaže: „Ako budemo morali da biramo ili bolji život građana ili Kosovo, razgovaraćete s nekim drugim predsednikom“. U Predsedništvu Srbije objašnjenje ove predsednikove izjave je da „to znači da predsednik neće prihvatiti da Srbija potpiše nešto što nije u skladu sa državnom Platformom i Rezolucijom o Kosovu i Metohiji“.
Mala je verovatnoća da bi predsednik Srbije išta potpisivao što bi vlada i parlament usvojili, jer se i vlada i parlament drže usvojene platforme i imaju većinu. Negativna mišljenja o ishodu dogovora samo mogu biti, hipotetički rečeno, eventualni razlozi za neslaganje u vladi što bi prouzrokovalo pad vlade. Ali to nije realno. Stav u predsedništvu Srbije je da „Tomislav Nikolić neće dati ostavku. Srbija se neće naći u situaciji u kojoj potpisuje papir koji nije u skladu s Platformom, a ta situacija je hipotetička i daleka od stvarnosti“. Dakle, predsednik Nikolić ostaje u svim situacijama posle pregovora Srbije sa EU u vezi sa Kosovom i ustavni je zaštitnik državne politike. Svojim političkim autoritetom predsednik Nikolić može samo da jača svoju državničku poziciju i ugled u međunarodnoj javnosti koja podržava Srbiju.
Tomislav Kresović, publicista
Tweet
