Izvor: Southeast European Times, 03.Jan.2012, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled 2011: Kriza i ekspanzija

U ovom, drugom u seriji od tri dela, SETimes daje pregled krize u evrozoni i nastojanja zemalja zapadnog Balkana za prijem u EU.

03/01/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 3.1.2012.

Posle brojnih sastanaka na visokom nivou održanih u proteklih 12 meseci, u pokušaju da se reši dužnička kriza u evrozoni, situacija krajem 2011. godine bila je gora nego početkom godine. Zbog neizvesnosti u pogledu sposobnosti zone od 17 zemalja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << prebrodi previranja u svom trenutnom formatu i u pogledu budućnosti same zajedničke valute, Evropa će, kako se očekuje, ponovo upasti u recesiju.

Dužnička kriza, koja je počela u Grčkoj 2010. godine, proširila se na Irsku i Portugaliju, i nastavila ka centralnim zemljama evrozone kao što su Italija i Španija, treća i četvrta ekonomija u tom klubu. U poslednjih 12 meseci međunarodne rejting agencije smanjile su ocenu niza zemalja koje koriste evro, uključujući Kipar i Grčku. One su takođe nagovestile da bi i Francuska, po veličini druga ekonomija zone, mogla da izgubi svoju ocenu trostruko A.

Kriza evrozone -- bez svetla na kraju tunela

Grčka, koja kuburi sa gotovinom, potonula je još dublje 2011, a pretnja od neispunjavanja finansijskih obaveza lebdela joj je nad glavom kao Damoklov mač. Suočavajući se sa ionako ogromnim i sve većim suverenim dugom, zemlja je usvojila seriju mera štednje kako bi smanjila javnu potrošnju. S obzirom da je iz njihovih džepova uzimano sve više novca, i to u trenutku porasta nezaposlenosti, Grci su odgovorili velikim protestima i štrajkovima.

Krajem oktobra lideri evrozone dogovorili su se u načelu oko novog paketa pomoći u iznosu od 130 milijardi evra, kako bi pomogli toj balkanskoj naciji da izbegne bankrotstvo. Samo nekoliko dana kasnije Jorgos Papandreu, tadašnji grčki premijer, rekao je da će raspisati nacionalni referendum o tom sporazumu.

Ta njegova iznenađujuća odluka naljutila je evropske lidere, pa su neki prekršili dugotrajni tabu ukazujući na mogućnost izlaska jedne ili više članica iz evrozone.

U roku od nekoliko dana Papandreu je odustao od svoje odluke o referendumu, podneo ostavku, a 11. novembra ga je zamenio tehnokrata Lukas Papademos, koji vodi privremenu koalicionu vladu zaduženu za zaključivanje vitalnog sporazuma o spašavanju ekonomije sa EU i MMF.

Ubrzo nakon toga italijanski premijer Silvio Berluskoni podneo je ostavku. Bivši komesar EU Mario Monti, takođe tehnokrata, preuzeo je tu funkciju, u pokušaju da se ubrzaju usvajanje i implementacija plana štednje.

Tokom poslednjeg samita 27-članog bloka 9. decembra, 17 lidera evrozone odlučilo je da se pomeri ka većoj fiskalnoj integraciji i čvršćoj koordinaciji ekonomske politike. Takođe su postigli dogovor da zemlje koje prekrše pravila EU o javnom deficitu i dugu vlade treba automatski da se suoče sa sankcijama

Bugarska, Rumunija i sve druge nečlanice evrozone iz Unije, osim Britanije, rekle su da će se pridružiti sporazumu, koji će, kako se očekuje, biti potpisan u martu, nakon pregovora koji će takođe biti fokusirani na postojeće i buduće mehanizme spašavanja u evrozoni.

Evropski lideri su se takođe saglasili na samitu da je komponenta planiranog novog paketa spasa za Grčku „Uključenost privatnog sektora“, kojom se privatni kreditori primoravaju da preuzmu gubitke od 50 odsto vezane za imovinu koju imaju u Grčkoj, imala neželjeni učinak i da neće ponovo biti korištena.

„Kada je u pitanju Grčka, očigledno je da su lideri izvukli pouke iz grešaka iz prošlosti“, rekao je za SETimes direktor za studije u Centru za evropsku politiku Jozef Janing. „Jasno je izraženo da je korektivni faktor za Grčku bio izuzetak i da će ostati samo taj jedan slučaj.“ S obzirom da detalji drugih specifičnih mera tek treba da se pojasne, on je izrazio rezervu oko ideje o sankcijama.

„Čitava ideja o sankcijama ima jednu suštinsku slabost -- njome se zemlje kažnjavaju sa još novca, iako već nemaju dovoljno novca“, rekao je Janing.

Zemlje zapadnog Balkana koje nisu članice EU podložne su efektima previranja u evrozoni, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Svetske banke. Trgovina je jedna od glavnih oblasti u ekonomijama regiona koja će biti pogođena ukoliko se situacija pogorša, što bi takođe moglo da dovede do pada direktnih stranih investicija u tom delu Evrope.

Hrvatska je potpisala Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom 9. decembra. [Rojters]

Drugi potencijalni rizik proizlazi iz činjenice da udeo inostranih banaka, posebno grčkih i italijanskih, u ukupnoj imovini bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto.

Komesar: Dobra godina za proces proširenja EU

Uprkos ekonomskim problemima koji su poljuljali temelje EU, 2011. je bila dobra godina za proces daljeg širenja bloka, rekao je komesar za proširenje EU Štefan File.

Hrvatska je 30. juna završila razgovore o pridruživanju sa Briselom i onda potpisala Sporazum o pridruživanju sa Unijom tokom samita u Briselu 9. decembra. Zemlja sada treba da se pridruži bloku kao 28. članica 1. jula 2013. godine ako Hrvati odobre taj korak na referendumu zakazanom za 22. januar, a zemlje EU potom ratifikuju sporazum.

„Uprkos činjenici da se EU uglavnom bavila svojim unutrašnjim pitanjima, stabilizovanjem ekonomije i jedinstvenom valutom, došlo je do vidnog napretka u procesu proširenja“ 2011. godine, rekao je File za SETimes 29. decembra.

„Drugi značajan događaj [pored sporazuma sa Hrvatskom] bio je da je [Evropska] komisija mogla -- na osnovu sprovedenih reformi -- da preporuči početak pregovora sa Crnom Gorom i dodeljivanje statusa kandidata Srbiji“, dodao je on. „Obe zemlje sada imaju jasne vremenske okvire za ostvarivanje toga.“

Prema zaključcima samita, Crna Gora može da počne svoje razgovore o članstvu sa EU u junu 2012. godine. Da bi se to desilo, izveštaj Evropske komisije (EK) mora da pokaže da je zemlja postigla napredak u implementaciji reformi na poljima vladavine zakona i osnovnih prava, a posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Srbija bi mogla da bude potvrđena kao zvanični kandidat za prijem u EU na samitu bloka u martu. Neki od uslova koje mora da ispuni uključuju dalji napredak u odnosima sa Kosovom i omogućavanje EULEKS-u i KFOR-u da obavljaju svoje mandate.

File je takođe istakao da je u 2011. godini EK „treći put za redom“ preporučila da se otvore razgovori sa Makedonijom o pridruživanju. Pored toga, pokrenuta je „nova pozitivna agenda“ sa Turskom „za održavanje reformskog zamaha“, dodao je on, naglašavajući da su „razgovori o pridruživanju najbolji okvir za nastavak reformskih napora u Turskoj“.

Grčka blokira otvaranje razgovora o pridruživanju sa Makedonijom zbog dugogodišnjeg spora oko imena između dva suseda.

„Reći da je Makedonija ispunila sve kriterijume za početak pregovora sa EU, ali da se to ne može desiti zbog bilateralnog pitanja upućuje obeshrabrujući signal … ne samo Makedoniji, nego celokupnom regionu“, rekao je makedonski analitičar Vladimir Bojinovski za SETimes.

Komesar je ocenio korake preduzete u Albaniji poslednjih meseci radi ponovnog oživljavanja političkog procesa u zemlji kao „ohrabrujuće“. On je takođe pozdravio „politički dogovor o formiranju državne vlade i pokretanju nekih evropskih reformi“, koji je postignut 28. decembra na sastanku vodećih političkih stranaka u Bosni i Hercegovini, čime je okončan 14-mesečni zastoj.

„Generalno gledano, svi naši partneri na zapadnom Balkanu znaju šta treba da urade da bi se približili EU; mi smo identifikovali jače strane, kao i one slabije, u izveštajima o napretku objavljenim u oktobru i ocenjivaćemo njihov napredak u narednim mesecima, pomažući im i savetujući ih, kao što radimo sve vreme“, zaključio je File.

Bugarska i Rumunija nisu primljene u Šengensku zonu

Bugarska i Rumunija prvobitno je trebalo da budu primljene u evropsku bezviznu zonu u martu 2011. godine. Mada je zaključeno da su ispunile tehničke kriterijume, one nisu uspele da ostvare taj cilj do kraja godine.

Nekoliko zemalja EU insistiralo je da dvema balkanskim zemljama ne treba dozvoliti da postanu deo 25-člane zone. U decembru 2011. godine Holandija je bila jedina zemlja koja se i dalje protivila prijemu Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu, koji zahteva jednoglasno odobrenje svih članova.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Southeast European Times...