Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jan.2016, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preduzeća pred evropskom metlom

Iako se građani i građanke Srbije nadaju da će najveću vajdu od ulaska u EU osetiti u domenu ekonomije, čini se da će, uz ekologiju, upravo ekonomija biti najizazovnija tema u okviru pregovaračkih poglavlja. Dva su pregovaračka poglavlja u tom smislu posebno zanimljiva - Poglavlje 6, koje se odnosi na pravo privrednih društava i Poglavlje 20, koje se bavi preduzetništvom i industrijskom politikom.

Teoretski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ni jedno od ta dva ne bi trebalo da bude poseban problem: Poglavlje 20 čak se i zvanično smatra jednim od lakših, zato što do sada nijedna država članica s kojom su pregovori završeni nije tražila nikakve prelazne periode ili posebne dogovore. No, kao što u slučaju Srbije postoje brojni izuzeci u odnosu na proces pregovaranja drugih država (što se posebno odnosi na Poglavlje 35, koje se u našem slučaju odnosi na status Kosova, dok se u slučaju drugih evropskih država odnosio na uglavnom periferne teme označene kao "Ostalo"), sva je prilika da ćemo i uvom slučaju biti "mimo sveta".

Osim brojnih analiza koje jasno upućuju na tragično stanje domaće privrede, teške uslove poslovanja malih privrednika i nepovoljne okolnosti za osnivanje preduzeća, to vrlo konkretno ilustruje tekst koji se ovih dana pojavio u dnevnom listu "Kurir", a tiče se različitih načina na koji državu varaju javna i privatna preduzeća. Nema u tu ničega što već odavno nije javna tajna, ali je za svakog ko iole promišlja svoje okruženje prilično deprimirajuća slika koju čine svi ti odavno poznati detalji postavljeni jedni kraj drugih. Posmatrane zajedno, ove različite forme "muljaže" jasan su znak da usvajanje evropskih pravnih tekovina i uređivanje oblasti industrije, preduzetništva i javnih preduzeća ni u kom slučaju ne može da bude rutinski posao.

Poglavlje 6 ima za cilj da stvori bolje uslove poslovanja u državama članicama i obuhvata dva dela: prvi koji se tiče osnivanja, registracije, prekograničnog spajanja i podele privrednih društava, i drugi, koji se bavi računovodstvom i revizijom. Teoretski, to znači da bi Srbija tokom pregovaračkog procesa trebalo da svoju regulativu upodobi evropskoj i tako domaća preduzeća učini relevantnim i ravnopravnim partnerima u modernom poslovnom svetu.

Praktično, međutim, to znači da bi sve one gorepomenute "muljaže", uz gomilu drugih (nepomenutih) trebalo iskoreniti, a "muljatore" staviti pod kontrolu - to bi se, kako je planirano, postiglo poboljšanjem sistema rada revizora, boljim javnim nadzorom i redovnim objavljivanjem finansijskih izveštaja.

Što se tiče preduzetništva i industrijske politike, situacija je još teža jer će, osim mentaliteta i prakse da se kraducka gde god se stigne, morati da se menjaju i druge stvari. Kako bi se u državama članicama obezbedili adekvatni uslovi za razvoj konkurentnosti malog i srednjeg preduzetništva, biće neophodno da se, recimo, restrukturiraju javna preduzeća. Ideja je, naime, da se ona postepeno pripreme za samostalno i konkurentno učešće na tržištu.

Ove temeljne promene već se dugo najavljuju, mada nadležni ne ističu da je to zapravo zbog obaveza koje ćemo imati prema EU.

Takve najave zvuče skoro idilično, ali je put do evropskih ili bilo kojih drugih standarda na tom polju vrlo krivudav - pre svega imajući u vidu da su javna preduzeća već decenijama pravi "Eldorado" za istaknute partijske kadrove, da se različite usluge ovom ili onom režimu odavno nagrađuju mestima u njihovim direktorskim kancelarijama i upravnim odborima, da je način njihovog privređivanja i trošenja uglavnom slabo transparentan, da uglavnom imaju višak kadrova i da bi bez debele političke podrške i pozadine dobar deo njih jednostavno nestao u regularnoj tržišnoj utakmici.

Zbog svega toga, teško je očekivati da će "evropska metla" kroz to polje proći baš onako lako i neosetno kako je prošla u slučaju drugih država. I vrlo je neizvesno kakvo će joj se sve smeće naći na putu.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...