Izvor: Vostok.rs, 08.Sep.2012, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsedavanje vredno... 5 evra
08.09.2012. -
U Nikoziji se održava redovni sastanak ministara inostranih poslova zemalja EU. A nešto kasnije ovde će stići na samit šefovi finansijskih resora unije. Sve je tačno: od prvo gjula Kipar rukovodi evropskim brodom kao predednik Saveta EU, zato i prima visoki skup. Stupajući na dužnost ostrvska država je ustima predsednika Demetrisa Kristofasa proglasila za svoj glavni prioritet izgradnju efikasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa ekonomske tačke gledišta EU, koja bi osigurala ekonomski prosperitet i zaposlenost. Ambicizona izjava je izazvala oštru rekaciju u Nemačkoj. Šef ekonomskog saveta Demohrišćanske unije (stranke Angele Merkel!) Kurt Lauk zajedljivo je primetio: Evropu neće izlečiti predsedavajući, koji je sam na intenzivnoj terapiji protiv zarazne bolesti.
- Kipar je zaista uhvatio grčku bolest. Lokalne banke i glavna među njima Cyprus Popular Bank gubi svoj novac na lošim kreditima grčkim potrošačima. Ostrvu su hitno potrebne finansijske dotacije. Od trojke međunarodnih kreditora on želi da dobije 5 milijardi evra, još toliko od Rusije. Prethodni zajam iz Moskve od 2,5 milijarde je očigledno već srećno potrošen. Prema poslednjim informacijama rusko ministarstvo finansija za sada se nije odlučilo da izda traženu drugu porciju pomoći.
Predsedavajući EU ”s pruženom rukom”... Ako je tako moguće, kakav je uopšte značaj visoke dužnosti u evropskoj hijerarhiji? Mišljenje glavnog urednika lista Rusija u globalnoj politici Fjodora Lukjanova:
- Predsedavajući je nasleđe prethodnog modela integracije, način da se pomalo izravna kalibar zemalja. Posle usvajanja Lisabonskog sporazuma 2009. godine EU je dobila predsednika koji je stalno dejstvujući i bira se na određeni rok. Danas je to Herman Van Rompej. Čudno predsedavanje je ostalo, ali već kao simbol ravnopravnosti, toga da sve zemlje imaju mogućnosti da utiču na politiku unije. U praksi toga nikad nije bilo. A sada uopšte nije tako. A kakav uticaj na EU može da izvrši Grčka, ogrezla u dugovima? Ili čak prosperitetni Luksemburg? Realni autoritet tih zemalja u poređenju sa lokomotivama unije je različit. Došlo je vreme da se to prizna i nekako fiksira, a ne da se krpe rupe u nedograđenoj evropskoj arhitekturi. Neka postoje, slikovito govoreći, dotacioni regioni, kao u bivšem SSSR, i donatori koji hrane slabe u skladu sa različitim pravima jednih i drugih.
Ali to će smrtno uvrediti osetljive prema pitanju svojih prava male zemlje, istu tu Češku na primer? Ipak Fjodor Lukjanov smatra da je neizbežna slična transformacija konstrukcije EU:
- Mi ćemo videti to što se ranije diplomatski nazivalo Evropom različitih brzina. Tačnije savez sa više nivoa, u kojem će zemlje imati različita prava i mogućnosti ne de fakto, kao sada, već de jure. Postojaće zemlje jezgra i periferije. Ali ko će gde ući, za sada nije jasno. EU će morati da žrtvuje imidž jednakosti svih nezavisno od nivoa razvoja i procvata. Takav sistem, kao što vidimo, ne funkcionište. Naravno, niko neće zvaničo deliti države na sorte. Formulisaće, kako oni to umeju, pažljivo, da nikoga ne uvrede. I reč nije o teritorijalnoj ili brojnoj veličini zemlje. Još je pitanje kuda uvrstiti recimo Španiju i čak Italiju sa njihovim finansijskim problemima. A recimo Poljska ili Češka pokazuju industrijski rast i sprovode zdravu ekonomsku politiku i mogle bi da se pridruže jezgru u takvoj konstrukciji EU.
U čast predsedavanja EU Centralna banka Kipra je objavila srebrnu monetu vrednu 5 evra. Početna njena vrednost je iznosila 70 evra. Kako saopštava Vesnik Kipra, inflacija na ostrvu je skočila u julu do 2,2%. Očigledno ulaganje u monetu iz skupocenog metala u znak sećanja na kiparsko predsedavanje EU može da se ispostavi rentabilnim.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/fdecomite/cc-by
