Izvor: Politika, 12.Apr.2013, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predložila sam zatvaranje pozorišta
Pre dve godine kada sam saznala da JDP neće imati novac za program, tadašnjoj sekretarki za kulturu sam, na kraju burne rasprave, predložila da na godinu dana zatvore ovo pozorište
Jugoslovensko dramsko pozorište je tokom proteklih 65 godina uspelo da održi visoke umetničke kriterijume koji su postavljeni davne 1947. godine kada je i osnovano. I dalje smo jedno od vodećih repertoarskih pozorišta. Pozivaju nas na međunarodne teatarske festivale, aktivni smo i jedini iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije u Evropskoj uniji zajedno sa najprestižnijim evropskim pozorištima, kaže Tamara Vučković v. d. direktora JDP-a koje je pre nekoliko dana proslavilo 65. rođendan.
Tamari Vučković status v. d. direktora istekao je još u decembru 2012. godine, ali ona i dalje obavlja ovu funkciju do imenovanja novog čelnika kuće, odnosno do raspisivanja konkursa, kako su je obavestili iz Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
Posle duže pauze predstave JDP-a igraju se na kartu više. Kako ste to uspeli da ostvarite?
Veliki broj predstava prodamo na samom početku meseca, odmah po objavljivanju repertoara. Mesečno, JDP poseti preko 15.000 gledalaca. Od kada smo postavili novi sajt mesečno ima 20.000 posetilaca. Mislim da ovi brojevi dovoljno govore o tome koliko je našim sugrađanima stalo do pozorišta. Nekoliko okolnosti uticalo je na ovaj veliki povratak publike u pozorište. Akcijom „Popust na umetnost” koju smo uveli, svesni da je kupovna moć građana sve manja, znatno smo spustili cene karata. To vrlo jasno pokazuje da visoku umetnost država, ako je želi, mora da finansira, odnosno da dotira. Država, a ne pozorište! Od nas se traži da na blagajni zaradimo i da sve više obaveza preuzimamo iz sopstvenih sredstava. Da bismo takav koncept pretvorili u stvarnost i u tome uspeli, karte bi morale da budu vrlo skupe, a onda ne znam ko bi dolazio u pozorište.
Da li će ovaj podatak uticati i na finansijsku sliku JDP-a?
Hoće, već utiče. Usvojen je i predat završni račun osnivaču koji pokazuje da imamo 43 odsto sopstvenih prihoda u odnosu na budžet, što jeste veliki uspeh, a u 2012. godini prihod od prodaje karata je povećan za 32 odsto. Međutim, iz ovog podatka nikako ne bi trebalo da se izvede zaključak da je sve u najboljem redu jer su rashodi veliki i sve ih više plaćamo iz sopstvenih sredstava.
Sa kojim problemima se najčešće susrećete?
Finansijskim, ali i nedostatkom sistemske podrške koja se najviše ogleda u zakonima koji se donose. Godinama se urušava kultura. I danas smo svedoci katastrofalne situacije i odsustva sistema. Ono što je ovu godinu izdvojilo u odnosu na prethodne jeste neizvesnost. Zbog neizvesnosti u vezi sa budžetom nismo u mogućnosti da planiramo repertoarsku politiku. Zato se ona svodi na improvizaciju. Mi, kao direktori, susrećemo se sa potpunim apsurdom, tačnije sa zakonima koji nisu u skladu jedan sa drugim, koji nisu primenljivi. Imamo sukob u primeni Zakona o radu i Zakona o kulturi, zatim Zakon o javnim nabavkama o čijoj primeni u ustanovama kulture je već bilo dosta reči u javnosti, i na kraju Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se 1. januara 2014. godine ukinu računi sopstvenih sredstava institucijama kulture.
Šta to konkretno za ustanove kulture znači?
Zatvaranje tih institucija. Zašto? Zato što u ovakvom neredovnom i neizvesnom budžetskom finansiranju jedini način da preživljavamo jeste upravo taj račun sopstvenih sredstava. Od tih sopstvenih sredstava plaćamo održavanje postojećeg repertoara i ostale troškove. To znači da novac koji dobijemo od ulaznica uplatimo na taj račun i već sutradan popravljamo kvarove, scenografiju, nabavljamo neophodnu rekvizitu i sve drugo što se ne plaća iz budžeta. Toga je sve više svake godine. Ukoliko nas neki festival pozove i uplati novac za gostovanje, to više neće moći da stigne na naš račun, već ta sredstva idu u budžet. Pre dve godine kada sam saznala da JDP neće imati novac za program tadašnjoj sekretarki za kulturu sam predložila da na godinu dana zatvore ovo pozorište. Dakle, da oni kao osnivači donesu tu odluku, a ne da se mi nađemo u situaciji da više ne možemo da funkcionišemo. Nakon protesta direktora ustanova kulture povodom primene zakona o javnim nabavkama, najviše se u javnosti govorilo o primeni ovog zakona na autorske ugovore. Međutim, važno je i to da se tim zakonom predviđa da do 31. januara treba predvideti sve nabavke i troškove koje ćemo imati u tekućoj godini. Kako direktori pozorišta to mogu da predvide i planiraju u situaciji kada su sredstva iz budžeta neredovna i neizvesna, kada ne znaju koliko će i da li će uopšte imati novih predstava, a kamoli kako će one biti opremljene. To je jedan začarani krug. Pismo koje je bilo upućeno Ministarstvu finansija od strane direktora ustanova kulture u vezi s primenom Zakona o javnim nabavkama, od strane tog ministarstva prosleđeno je Upravi za javne nabavke. Dakle, nikakav odgovor od Ministarstva finansija nismo i očigledno nećemo ni dobiti.
Ipak, vi radite dve nove predstave „Gospođicu” Ive Andrića i „Zločin i kazna” F. M. Dostojevskog. Da li imate i druge repertoarske planove?
Da. Isključivo od sopstvenih sredstava. Premijeru „Gospođice” u režiji Gorčina Stojanovića očekujemo 26.aprila. Početkom juna i premijerno izvođenje dela „Zločin i kazna” u režiji Ane Tomović. Naručeni tekst od pisca Milene Marković iščekujemo tokom jeseni. Planova i ideja ima više nego što su naše trenutne materijalne mogućnosti. Kako ćemo ih realizovati, ne znam. Vrlo je važno da se zna da JDP za celu 2013. godinu iz budžeta ima 4,8 miliona dinara za nove predstave, što je nedovoljno za jednu premijeru na velikoj sceni, a neizvesno je da li ćemo i to uopšte dobiti. Dakle, zavisimo od sponzora, što je tek neizvesno. Ni tu ne postoji podsticaj države kroz zakone i poreske olakšice koji bi motivisao potencijalne donatore. Repertoar se planira vrlo načelno, a onda se u odnosu na trenutnu finansijsku situaciju i slobodne termine reditelja donose odluke. Takva je sada situacija.
Mnogo se u poslednje vreme polemiše o kulturi i kulturnoj politici u zemlji. Kakav je vaš komentar?
Poslednjih godina je bilo mnogo apela povodom lošeg stanja u kulturi. Nije bilo reakcija. Da li je dovoljan pokazni eksperiment bio Narodni muzej: 10 godina nije u funkciji! Rasprodati, i od tog trenutka nepostojeći, bioskopi su još jedan primer kulturne politike na delu. Danas je potpuno jasno svima da je došlo do same ivice postojanja ozbiljnih institucija, ali i drugih oblika kulturnog života. Nema novca za film, bioskopi ne postoje, muzeji su pred raspadom, biblioteke nemaju za otkup knjiga... Onoga trenutka kad smo pristali na zatvoreni Narodni muzej, svi zajedno smo pristali i na ovo što se danas događa. Svi smo na veštačkom disanju, a to ne može dugo da traje. Glavno je pitanje opredeljenje države, strategija. Nje nije bilo, a sada je neophodna strategija izlaska iz krize i očuvanja kulturnih institucija u veoma teškom periodu za celu zemlju. Nacionalni savet nije bio konstituisan više od godinu dana u prethodnom sazivu republičke skupštine. Sastajali su se i slali izveštaje koje niko nije čitao. Nije stanje u kulturi više tema samo za Ministarstvo kulture i Nacionalni savet, već tema za ozbiljnu, goruću raspravu. Možda državi više nisu potrebne institucije kao što je JDP, muzeji, biblioteke… ali onda neka se to kaže javno. Ovako nas sve zajedno guše: polako, bez buke, ali kraj je siguran. Sve dok se čuje naš glas, postoji nada da će nas neko čuti i da ćemo uspeti da zaustavimo propadanje, jer kultura nije „Fijat” ili fabrika koju ćemo pokrenuti kada bude bilo para.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 13.04.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
