Izvor: B92, 04.Nov.2020, 09:26
Predlog koji je izazvao buru
Prošlonedeljni predlog direktive EU o minimalnim platama izazvao je zgražavanje krovne organizacije poslodavaca Business Europe.
Odluka hrvatske Vlade o povećanju minimalne bruto plate u idućoj godini sa 4062 kune (537 evra) na 4250 kune (562 evra) dočekana je s kritikama u Hrvatskom udruženju poslodavaca. Deo primedbi može se svesti na poruku "ne sada, ne u vreme pandemije".
Udar na sektore
Iz Komisije odgovaraju da se "dostojanstvo rada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima" (Ursula von der Lejen), a upozorava se kako je koronakriza posebno udarila sektore s većim udelom radnika s niskim platama, kao što su trgovina i turizam, te će kriza verovatno imati i jači uticaj na ionako ranjive radnike.
I dok se u Hrvatskoj rasprava o minimalcu verovatno neće voditi jer je odluka u domenu izvršne vlasti, a povećanje nije dramatično, o evropskoj direktivi hoće jer tek mora u Evropski parlament i Veće EU na izglasavanje, piše Jutarnji list.
Ona pritom ne propisuje nivoe minimalne plate, ali predlaže političke pakete koji će voditi dizanju tih plata, bilo da su u pitanju članice koje, kao Hrvatska, zakonski propisuju minimalac (a kolektivni ugovori u nizu sektora samo određuju iznos plate iznad tog minimuma) ili se to određuje isključivo kolektivnim ugovorima (u Danskoj, Italiji, Cipru, Austriji, Finskoj i Švedskoj).
Kolektivni ugovori
Prateći dokumenti Komisije daju pregršt informacija, polazeći od one osnovne: u većini članica minimalne plate su nedovoljne za pristojan život i/ili na njih pravo ne ostvaruju svi radnici.
Od 21 zemlje koja zakonski određuje minimalac, lani je samo Portugal osigurao da taj iznos ne bude ni ispod 60 posto medijalne plate ni ispod 50 posto prosečne plaće.
Što se Hrvatske tiče, minimalna plata je kontinuirano rasla poslednjih godina, ali je i dalje ispod 50 posto medijalne plate, kao što je i u Estoniji, Malti, Irskoj, Češkoj, Letoniji, Nemačkoj, Holandiji i Grčkoj. U sedam zemalja je minimalac čak ispod 40 posto prosečne plate (u Hrvatskoj je na oko 46 posto).
Generalni pokazatelji pak govore da radnici u nisko plaćenim sektorima bolje prolaze u državama gde se nadnice određuju kolektivnim ugovorima (s izuzetkom Italije).
Udeo radnika koji primaju minimalnu platu u EU jako varira - manje od pet posto je to, na primer, u Belgiji i Malti, a oko 20 posto u Portugalu i Rumuniji. U Hrvatskoj je taj udeo gotovo 15 posto.
Dizanje minimalaca, navodi Komisija, smanjuje nejednakost plata, održava domaću potražnju te jača podsticaj za rad. Navodi se pritom studija koja pokazuje da tri četvrtine ekonomskog troška većih minimalaca "iznesu" potrošači, a samo četvrtinu kompanije.
