Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2013, 19:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na privatni život: Evropa se brani
13.06.2013. -
Zakon o zaštiti ličnih podataka u EU je udostojen negativne pažnje štampe. Ne kritikuju ga samo lenji.
Povod za tako mračne ocene naveden na nemačkom internet portalu Ingenieur.de i u austrijskoj DiPresse jeste činjenica da po rečima komentatora, hiljade lobista je pokrenulo poslednjih meseci u Briselu i Strazburu pravu invervenciju protiv novog nacrta zakona koji treba da promeni položaj ustaljen od 1995. godine. Na kraju krajeva, neće ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ništa osim potpuno razmivenih formulacija, piše između ostalog Di Presse, prateći prolazak dokumenta kroz Evropski parlament. Evropske reforme sistma zaštite personalnih podataka građana, glavnom adutu evropskog komesara za pitanja pravosuđa Vivijane Reding, preti apsolutno čišćenje. Već sada se može reći sasvim određeno: planirano stupanje zakona na snagu od 2016. godine čini se iluzornim.
U prvom redu napad se vrši na jedan od glavnih principa koje predlaže Evropska komisija – takozvano «pravo na zaborav». Tačnije, pravo građana na automatsko uništavanje njihovih ličnih podataka na Internetu posle određenog roka – razume se, u slučaju stupanja zakona na snagu.
Protiv toga i niza drugih stavova nacrta novog zakona o zaštiti personalnih podataka zalažu se velike Internet-kompanije, u prvom redu američke Fejsbuk i Gugl. Radi se o tome što one preprodaju podatke o građanima firmama i koncernima koje koriste u ciljevima proučavanja potrošačke potražnje. Preko svojih lobista u Briselu ove kompanije šire upozorenja da u slučaju pooštravanja pravila oko korišćenja personalnih podataka građana njihove evropske filijale će morati da budu zatvorene. Pod pritiskom lobija, piše, između ostalog austrijski Viner Cajtung, do danas je u nacrt novog zakona uneto već oko 4000 popravki i izmena.
Podeljenja su i mišljenja ministara pravosuđa EU. Na sastanku u Luksemburgu održanom prvih dana juna predstavnici Nemačke, Austrije, Francuske, Švedske i još niza država suzdržali su se od usvajanja opšte izjave povodom novih standarda u oblasti zaštite personalnih podataka. U zakonodavstvu ovih zemalja deluju strožije norme nego što se predviđa na evropskom nivou. Ulje na vatru u borbi evropljana za pravo zaštite privatnog života dolila su saopštenja o tajnom programi koji postoji uSAD i koji pruža specijalnim službama dostup serverima velikih Internet-kompanija. U Berlinu i Londonu je objavljeno da se vode konsultacije u parlamentima po tom pitanju.
Nisu svi eksperti međutim skloni da daju pojednostavljene ocene problemu obraćanja sa personalnim podacima. Na primer, šef sektora za probleme evrointegracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin ne smatra neosnovanim zahtev Rusije da se pružaju podaci o putnicima aviona iz Evrope zbog uvećanje terorističke opasnosti.
- Ovde je vrlo mnogo nijansi, govori Utkin. Najčešće samo uski stručnjaci mogu u punoj meri da ocene problem. I pojavljuje se potreba za prilično aktivan dijalog između političog i tehničkog nivoa ekspertize. Većina odluka krije se upravo u tehničkim nijansama.
Što se tiče poslednjih raskrinkavanja u oblasti američke internet-špijunaže, pravi cilj toga ne izaziva sumnje kod predstavnika za zaštitu personalnih podataka u nemačkoj federalnoj pokrajini Šlezving-Holštajn doktora tila Vajherta.
- Američke specijalne službe imaju praktično neograničeni pristup svemu što se dešava u čitavom svetu na Intrnetu, rekao je Vajhert u radijskom intervjuu. I svaki put to se opravdava terorističkom pretnjom. Ali kada se nagomilavaju milioni i milioni podataka, terorizam sa tim nema veze. Takvog broja terorista u Americi nema. To je nesumnjivo sistem koji prelazi sve granice praćenja.
Izgleda da u sferi zaštite personalnih podataka Evropa mora da zauzme odbrambeni stav. Istina, među samim zaštitnicima za sada nema jedinstva. Rat ko rat.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/brandmaier/cc-by
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
