Izvor: Nezavisne Novine, 01.Okt.2014, 17:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak otpisanih

Mirjana Marković, supruga nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića, uskoro više neće biti na crnoj listi Evropske unije.

 Na toj listi neće biti ni njihova deca Marko i Marija Milošević, ni snaha Milica Gajić. Osim članova porodice Milošević, s liste su skinuti i njegovi nekadašnji saradnici. Jedanaestoro živih i troje počivših, uključujući samog Miloševića i njegovog brata Borislava, prema sudu Saveta Evrope, više nisu pretnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << za EU.

Odluka je, javljaju dopisnici iz Brisela, doneta lako. Doduše, još nije stupila na snagu, a komendijat slučaj bi mogao urediti da se to desi 5. oktobra, na 14. godišnjicu Miloševićevog svrgavanja s vlasti. Posle toga liste neće biti i svi njeni "štićenici" moći će da putuju gde žele i koriste do tada zamrznutu imovinu.

Iz vizure običnog čoveka koji ne razume briselske birokratske zavrzlame, za preminule i smeštene u Hagu i evropskim zatvorima  - Nebojša Pavković, Nikola Šainović i Dragoljub Ojdanić - zabrana putovanja bila je, blago rečeno, smešna. S računima su stvari drugačije, iako deo od jedanestoro konačno slobodnih tvrdi da nemaju niti novca niti bilo kakve imovine u zemljama koje su izglasale crnu listu.

Iz vizure običnog čoveka koji ne razume briselske birokratske zavrzlame, za preminule i smeštene u Hagu i evropskim zatvorima - Nebojša Pavković, Nikola Šainović i Dragoljub Ojdanić - zabrana putovanja bila je, blago rečeno, smešna

To je sasvim moguće, mada neupućenima i sumnjičavima izgleda neverovatno, posebno kada je reč o Miloševićima. Naime, za njegovu porodicu se i u vreme najveće moći šuškalo da fondove za crne dane čuva na pouzdanijim mestima, suprotno od zapada, tamo gde nikome ne pada na pamet da ispituje poreklo novca. Na jednoj od tih ciljanih destinacija već dugo obitavaju Mirjana Marković i Marko Milošević, a ne valja zaboraviti da je Borislav Milošević dugo bio ambasador u Moskvi.  Navodno, svima njima je u zbrinjavanju za teške dane pomagao klan Bogoljuba Karića. Njihov biznis u zemljama bivšeg SSSR i danas cveta, a nije im loše ni u Srbiji, pošto se deo familije protiv kojih ovdašnje vlasti nisu pokrenule postupke odmetnuo u politiku - na izbornoj listi moćne Srpske napredne stranke.

No, to je za drugu storiju, koja sve manje interesuje građane Srbije. Moglo bi eventualno da ih zainteresuje kud se denu novac koji je onda u brojnim vrećama iznošen na Kipar? Ključna svedokinja, Miloševićeva bankarka Borka Vučić, već dugo nije među živima, ali to ne menja stvar pošto je i inače odbijala da govori o transakcijama kojima je rukovodila. I drugi značajan učesnik tog zločinačkog finansijskog poduhvata, nekadašnji šef Savezne carine Mihalj Kertes nije bio mnogo razgovorljiv na tu temu iako su ga stiskali i policija i tužilaštvo i sud. Napokon, više nema razloga za brigu, pošto su optužbe protiv njega za iznošenje novca na Kipar nedavno zastarele i Kertes je zvanično nevin iako su postojali dokazi za izvesnu sumu.

Time su praktično i okončani svi pokušaji postoktobarskih vlasti da se odgonetne tajna i preostali novac vrati zakonitim vlasnicima - građanima Srbije. Na pitanje zašto nisu urodili željenim plodom dva su moguća odgovora. Prvi je da je Borka Vučić bila bolja čuvarka tajnih sefova nego što su njeni naslednici u poslu bili tragači. Drugi odgovor je realističniji, da novca više i nema pošto je potrošen, ali najverovatnije je reč o paralelnom, udruženom dejstvu.

Nesumnjivo je da su "kiparskim" parama, bar delom njih, finansirani ratovi na području bivše SFRJ i ostanak Miloševića na vlasti. Navodno je, kad zaškripi u topčiderskoj štampariji para, deo trošen i za penzije. Deo je bio u sistemu piramidalne štednje, kojim su se proslavili gazda Jezda i "srpska majka" Dafina. Za jedan deo preostalog novca utvrđeni su tokovi - otuda i optužnica protiv Kertesa, a za deo se prilično pouzdano zna da je zavšio kao imovina porodice Milošević. Ekipa televizijske produkcije "Insajder" Brankice Stanković "iščačkala" je da je s računa jedne od kiparskih of šor kompanija državnim novcem kupljena jahta kakvu je kasnije imao Marko Milošević.

Novi milioni prekrivaju stare milijarde, pa se niko i nije uzbudio zbog već bivše crne liste; ima ovde još crnih lista samo nema ko da ih prečešlja. A i sveže rane bole više nego stare! Zato neće biti čudo ni ako jednog dana Mirjana Marković stigne na Dedinje

Takođe, dokazano je i da je Borislav Milošević preko sopstvene of šor kompanije kupio dva helikoptera za državu Srbiju. Uz proviziju od 700.000 dolara.  Ima i jakih sumnji ili bar insinuacija da je zaobilaznim putevima, preko investicionih fondova, deo novca legalizovan u samoj Srbiji kupovinom brojnih preduzeća u procesu privatizacije. Posle 2000. taj recept pranja novca naveliko su trenirali i kriminalni klanovi, koji su bogatstvo stekli na ilegalnoj trgovini oružjem, drogom, duvanom i ljudima, neretko u sadejstvu s Miloševićevim režimom i njegovim podanicima. Uostalom, sam Marko Milošević je osumnjičen na šverc duvana, a u taj krupni biznis poslednje decenije 20. veka nije se ulazilo bez velikog novca.

Zvanično i nezvanično, posebno prvih godina posle 5. oktobra, češljani su razni računi, uključujući i ljude koji nisu imali veze s Miloševićevim režimom, ali su zbog apsolutne nesigurnosti poslovanja u ratom zahvaćenoj zemlji posao prenosili na druga područja, posebno u of šor zonama. Ipak, sve je i dalje u tragovima koji vremenom sve više blede, a evropska odluka da Miloševićevi ljudi više nisu pretnja za EU učiniće ih sasvim nevidljivim.

Nema spora, naravno, da oni nisu pretnja velikom sistemu kakav je EU. Nisu to već dugo, ali mehanizam potpune slobode kretanja svih građana Srbije - kako se gotovo satirično navodi u odluci - nije pokretan sve dok zemlja, kao i čitav region, nije skinuta s mape neuralgičnih političkih i bezbednosnih tačaka. Iako smo mi sami sebi najvažniji i mislimo da nam čitav svet radi o glavi i brine naše brige, svetske oči su uprte u druga područja, tamo gde se masovno gine i umire. I tamo odakle Starom kontinentu preti ozbiljna energetska kriza.

Što se, pak, tiče moguće imovine četrnaestorice sa liste, kako novca i zlata, tako i nekretnina, ona je odavno u sistemima tih zemlja; na nju se plaćaju porezi, bez obzira na čije se ime vodi. To je, posebno u vreme teške ekonomske krize, ubedljiv razlog da Evropu ne interesuje interna potraga za davnašnjim pljačkašima narodnog blaga Srbije. A i što bi je interesovala ako Srbija bezmalo deceniju i po nije uspela da otkrije tajnu? Zašto bi evropskim političarima, bankarima i poreznicima to bilo važnije nego našim? Ako, pak, Srbija uspe da to raspetlja pred svojim sudovima, srazmerno lako će ta imovina promeniti vlasnika.

Sve je posve razumljivo; cepanjem crne liste Brisel je sa svog dnevnog reda skinuo stare političke priče. Srbija, zabavljena sobom, može da se jedi i psuje neverni Brisel, ali slaba je vajda od toga. Uostalom, sama je izabrala svoj put glasovima za političke sledbenike crveno-crne koalicije, kako je svojevremeno nazivan savez Miloševićih socijalista i Šešeljevih radikala. Tim glasovima građani Srbije su svoju političku prošlost učinili istorijom. Zašto bi se onda Brisel, Berlin, London, Beč i Pariz brinuli za njihovu sudbinu i pitali kako je budžet pražnjen kada to nisu učinili svih onih godina legalno i legitimno birani predstavnici vlasti u Srbiji?

Povratku otpisanih najviše su kumovali njihovi "naslednici" na vlasti, stranke s predznakom demokratske, koje su više od decenije držale tron; za mnoge njihove funkcionere danas se vezuju pronevere, korupcija, krađe, na suđenjima  se vrte desetine i stotine sumnjivo stečenih miliona evra i dolara. Novi milioni prekrivaju stare milijarde, pa se niko i nije uzbudio zbog već bivše crne liste; ima ovde još crnih lista samo nema ko da ih prečešlja. A i sveže rane bole više nego stare! Zato neće biti čudo ni ako jednog dana Mirjana Marković stigne na Dedinje, može se desiti da bude više onih koji se pitaju zašto je uopšte odlazila.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Nezavisne Novine...