Izvor: Politika, 20.Jun.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak Italije u Evropu

Italija je sa 10,4 odsto službenika najzastupljenija nacija u institucijama Evropske unije, izuzimajući Belgiju, u kojoj se većina institucija i nalazi. Takva brojnost ne podrazumeva i veliki uticaj na politički i ekonomski pravac Unije. Pored finansijske krize, koja je od Rima napravila problematičnu temu, godine vladavine Silvija Berluskonija i skandali koji su kulminirali na sudu učinili su da dotadašnji ugledItalije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU bude ozbiljno poljuljan. Premijer Mateo Renci, novi pragmatik italijanske politike, izjavio je brzo po preuzimanju dužnosti: ,,Mi želimo Evropu u kojoj Italija ima fundamentalnu ulogu jer bez Italije Evrope nema.” Moja koleginica sa Evropskog koledža, zaposlena u Evropskom parlamentu, na to dodaje: ,,Iako je Italija osnivač EU, dugo smo pratili tuđe prioritete. Trebalo je da preuzmemo vođstvo ranije, ali nismo. Sada bismo mogli.” Italijani i dalje veruju u evropsku ideju i to su pokazali pre mesec dana na izborima za Evropski parlament kada je izlaznost premašila 60 odsto biračkog tela.

U takvoj atmosferi, Rim će 1. jula preuzeti od Grčke predsedavanje Savetom ministara EU. Predsedavanje je izgubilo dosta na značaju po stupanju na snagu Lisabonskog sporazuma. No, u briselskim krugovima, zemlje članice i dalje ulažu veliki napor da tokom svojih šest meseci predsedavanja nametnu njima važna pitanja i reše goruće probleme. Tako se često po briselskim kuloarima može čuti opanjkavanje neke države ili pak hvaljenje zbog kvaliteta njenog predsedavanja. Od veština diplomata Italije zavisiće ne samo da li će neka zaostala pitanja grčkog predsedavanja biti rešena, već i da li će uspeti da prikažu proaktivniju Italiju.

Pre nešto više od mesec dana, italijansko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je pet prioriteta svog predsedavanja. Prvi prioritet se bavi tržištem i konkurentnošću. Akcenat će biti na digitalnom i energetskom jedinstvenom tržištu: dva vrlo važna elementa ekonomskog rasta. Zemlja renesanse ovog puta pojačava retoriku što se tičeneophodnih industrijskih inovacija i istraživanja, svesna da trenutno ekonomsko potapanje mora imati leka. Drugi prioritet imasocijalnudimenzijom, naročito zapošljavanje mladih. Naime, oko 40 odsto mladih Italijana je nezaposleno i ubrzano gubi nadu u svoju zemlju, često se odlučujući da potraže bolji život u državama poput Nemačke. Treći prioritet je prostor slobode, bezbednosti i pravde i pitanje imigracije. Posle katastrofe kod Lampeduze, kada se oko 360 ilegalnih imigranata udavilo, Italija je iskoristila trenutak da privuče svetsku pažnju. Italija želi zajedničku imigracionu politiku EU i podelu tereta odbrane zajedničkih granica. Četvrti i peti prioritet su spoljna politika i politika proširenja. Dok su svi prethodno spomenuti prioriteti valjano razrađeni s jasnim smernicama i ciljevima, politika proširenja je opisana uobičajenim floskulama podrške reformama, primeni zakona i sporazuma. Postaje donekle jasno da je Italija zaproširenjei otvaranjepregovaračkih poglavlja sa Srbijom, ali da je ovo pitanje ipak ostavljeno Nemačkoj.

Da li će se Italija izboriti da ponovo postane ravnoteža Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj usled izbora nove Evropske komisije tek ćeda se vidi. Do tada, Davide Denti, doktorand Univerziteta u Trentu primećuje: ,,Kada kažem ’Italija’ svi odgovore:’Oh, Berluskoni!’. Uspemo li to da promenimo, biće to dovoljno za povratak italijanskog ponosa u Evropi.”

*Konsultatnt za politike inovacija i digitalizacije EU

Stevan Ranđelović

objavljeno: 20.06.2014

Nastavak na Politika...