Izvor: Politika, 20.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova na dva fronta
Britansko protivljenje izboru Žan-Kloda Junkera za predsednika Evropske komisije dalo socijaldemokratama prednost u pregovorima sa narodnjacima
Sve promene ekonomskog kursa Evropske unije, koje su bile očekivane od Fransoa Olanda kada je pre dve godine postao predsednik Francuske, ove godine mogao bi da ostvari niko drugi do donedavni gradonačelnik Firence a sada premijer Italije – Mateo Renci.
Ovaj tridesetdevetogodišnji političar levog centra, čija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratska stranka na minulim evropskim izborima u Italiji osvojila čak 40 odsto glasova, postao je ključna osoba među liderima EU oko čijeg glasa se bore dva bloka. Jedan blok predvodi nemačka kancelarka Angela Merkel koja zagovara da bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker postane predsednik Evropske komisije (EK), a drugi blok predvodi britanski premijer Dejvid Kameron koji se protivi Junkerovom izboru.
U toj diplomatskoj borbi, Renci je minulih dana shvatio da bi njegov glas u Evropskom savetu mogao da bude presudan, jer je za odluku o predsedniku EK neophodna kvalifikovana većina, to jest da glasa najmanje 55 odsto država članica EU, koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne teritorije EU. Budući da je Kameron u kampanji protiv Junkera na svoju stranu u jednom trenutku delimično privoleo i lidere Švedske, Holandije i Mađarske, premijer četvrte po snazi ekonomije EU postao je svojevrsni teg, koji bi mogao da učini da jezičak na vagi pretegne tako da Junker i Merkelova izgube ovu evropsku bitku.
Očigledno svestan te pozicije, Renci je minulih dana zatražio da se ubuduće olabavi evropska politika stroge štednje, na kojoj je dosad insistirala Merkelova. Rencija je podržao i Oland, pri čemu zahtevaju da njihove dve zemlje, koje su treća i druga ekonomija evrozone, dobiju još vremena da smanje svoje budžetske deficite na ispod tri odsto bruto društvenog proizvoda, koliko propisuju pravila EU. Osim toga, oni zahtevaju čak da određene kategorije javne potrošnje budu izuzete iz formule kako se izračunava manjak u državnoj kasi, a da se politika EU preusmeri ka podsticanju privrednog rasta.
Nemački „Zidojče cajtung” primećuje kako je to da li je Junker dobar izbor za predsednika EK postalo sekundarno, a da je suština u tome da je zapravo podrška Junkeru postala uslov kojim se nastoji oslabiti evropska pravila o javnim dugovima i budžetskim deficitima, na kojima je inače Nemačka insistirala u rešavanju ekonomsko-finansijske krize.
Junker je inače bio dugogodišnji predsedavajući Evrogrupe i jedan od tvoraca politike štednje, a za mesto predsednika EK kandidovala ga je Evropska narodna partija, najveća grupa u Evropskom parlamentu (EP) u kojoj je i stranka Angele Merkel. Junkera je sada podržala i grupa socijaldemokratskih stranaka u EP, uslovivši to promenama politike EU.
„To je Rencijev uslov za sporazum o bilo kom kandidatu (za predsednika EK)”, rekao je Hanes Svoboda, sada već bivši lider socijaldemokratske frakcije u EP, dodajući da Herman van Rompaj, koji vodi konsultacije o izboru predsednika EK, „zna da mora da odgovori Renciju”.
Van Rompaj je zadužen da posreduje u pregovorima i da sastavi predlog zajedničkih prioriteta u politici evropskih institucija u narednom petogodišnjem mandatu. On je minulih dana, kako navode diplomatski izvori u Briselu, imao veoma burne konsultacije sa liderima EU, uključujući dva razgovora sa Merkelovom i „jedan veoma komplikovan i dug sastanak” sa Kameronom.
Međutim, kako sada stvari stoje, Kameron gubi u ovoj borbi, ali ne odustaje. Pre dva dana je rekao da će se „do kraja” boriti da zaustavi da Junker postane sledeći predsednik Evropske komisije. On Junkeru zamera to što je evropski federalista i želi veći integraciju EU, kao i to što se njegovom kandidaturom zapravo pomera moć iz Evropskog saveta u Evropski parlament. U svoje argumente u telefonskim razgovorima pokušao je da ubedi i italijanskog premijera, ali izvori u Rimu kažu da je Renci pre svega usmeren na promenu evropske politike štednje tako da ona se preusmeri na podsticanje ekonomskog rasta.
Kameron je sve izolovaniji, budući da i premijeri Holandije i Švedske, koji su ga na početku podržali, sada se predomišljaju i u svojim izjavama ističu nisu protiv Junkera već samo žele promenu politike Evropske komisije.
Nije ni Merkelova preveliki ljubitelj Junkera, ali ukoliko ga „pusti niz vodu” rizikuje da poremeti situaciju u svojoj koaliciji u Berlinu tako da je, kako kažu briselski izvori, odlučila da ga bezrezervno podrži i da odluka o njegovom imenovanju bude doneta sledeće nedelje na samitu lidera EU u Briselu. Izvori dodaju da Merkelova ne želi direktan sukob Nemačke i Velike Britanije, ali da očigledno neće imati previše izbora.
Ona se, međutim, našla na dva fronta. Jednim sa Kameronom, a drugim sa evropskim socijaldemokratama koji žele da evropsku ekonomsku politiku okrenu ulevo. Posebnu muku joj čini Junkerov predizborni konkurent Martin Šulc, inače funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije koja je deo Merkeline vlade, želi da bude potpredsednik Evropske komisije i time komesar koji predstavlja Nemačku.
Šulc je prekjuče izabran za predsednika socijaldemokratske frakcije u EP, ali je istakao da je to samo privremeno jer hoće da bude deo EK, dodajući da želi u njen rad da „unese uticaj socijaldemokratije”. Šulcova ambicija nije baš po volji Merkelove, ali zasad je neizvesno da li će u diplomatskom nadgornjavanju oko funkcija u Briselu uspeti da ga istisne iz kombinacije.
U svakom slučaju, iz ove diplomatske borbe oko predsednika Evropske komisije, prema svemu sudeći, kao najveći pobednik mogao bi da izađe italijanski premijer Renci, dok se već kao izvesni gubitnik čini njegov britanski kolega.
Prema rečima bivšeg irskog premijera Džona Bratona, Kameron će platiti veliku cenu za ovakav stav, jer je „teško razumeti zašto je odlučio da toliko već ograničenog britanskog političkog kapitala u EU potroši na pokušaje da zaustavi Junkera da postane predsednik EK”.
„Kameron kaže da želi da Britanija ostane u EU, ali njegova taktika je razorna. Ukoliko dobije što želi, to će biti po cenu ogromnog nezadovoljstva u Evropi, a ako ne dobije, to će biti po cenu povećanog anti-EU raspoloženja u svojoj partiji i britanskom društvu. U svakom slučaju, Kameron ne radi ni u svom interesu, niti svoje stranke, ali ni u interesu svoje zemlje”, rekao je za „Ajriš independent” Braton.
Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------
Merkelova ne želi zabavu za 60. rođendan
Berlin – Nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi veliku zabavu za svoj 60. rođendan, već je svoje goste pozvala na „Berlinski razgovor” uz predavanje istoričara Jirgena Osterhamela sa univerziteta u Konstanci na temu – „Prošlost preko vremenskog horizonta istorije”.
Ovo saznaje nemački tabloid „Bild”, koji piše da Merkelova time ostaje verna tradiciji da svoje „okrugle” rođendane slavi uz renomirane naučnike i njihova predavanja. Merkelova je, takođe, kako se navodi, pozvala svoje goste da na njen rođendan 17. jula ne donose poklone, već da doniraju fondaciji Hose Kareras za borbu protiv leukemije.
Na 50. rođendanu Merkelove govorio je poznati nemački istraživač mozga Volf Zinger, podseća tabloid.
Kada je reč o Merkelovoj, njenim rođendanima i planovima i političkoj sudbini, to je naročito lane u vreme pred septembarske savezne izbore, bila jedna od tema o kojoj se puno govorilo.
Nemački magazin „Štern” je, ne navodeći izvore, objavio da Merkelova želi 2016. godine da se povuče iz politike, što je iz vlade odmah demantovano.
Samo 45 dana pred nemačke savezne izbore, taj list je pisao da će Merkelova 2016. godine imati iza sebe 25 godina karijere na saveznom nivou i 62 godine života, a njen muž profesor Joahim Zauer 67 i da ona ne planira međunarodnu karijeru, već da s mužem putuje od Aljaske do Ognjene zemlje.
Nedavno su se pojavile i špekulacije da bi ona 2016. godine želela da bude izabrana kao naslednica Ban Ki Muna na funkciji generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN). Merkelova je navodno tu temu pokrenula početkom maja tokom posete Americi, objavio je luksemburški dnevnik „Luksemburger vort”.
Portparol nemačke vlade Zajbert je to demantovao kao neosnovano, a i ranije je više puta podsetio da je sama Merkelova svojevremeno naglasila da se kandiduje za ceo kancelarski mandat u četvorogodišnjem legislativnom periodu. Tanjug
objavljeno: 20.06.2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
