Izvor: N1 televizija, 01.Jul.2018, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posle pet godina u EU, Hrvati među najvećim evroskepticima

Građani Hrvatske, najmlađe članice Evropske unije, izgleda da nisu previše oduševljeni članstvom. Hrvatska je među zemljama sa najviše evroskeptika, pokazuju najnoviji podaci Eurobarometra - tek nešto više od trećine građana misli da je članstvo pozitivno. N1 Zagreb istraživao je da li je članstvo ipak donelo i neke pozitivne pomake.

Izvor: N1

S podizanjem zastave Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << , 1. jula 2013. godine, za Hrvatsku su nestale sve barijere. Postala je deo jedinstvenog tržišta s više od 500 miliona građana. Pet godina kasnije, privrednici kažu da su benefiti tu, ali privrednici veruju da je Hrvatska mogla i bolje da se snađe.

Iako jedinstveno trište istovremeno nosi i brojne mogućnosti i konkurenciju - Hrvatska je zbog članstva, definitivno profitirala, kaže Danijela Pečevski iz Sektora za Međunarodne poslove i EU u Hrvatskoj privrednoj komori.

Struktura proizvodnje nije se promenila, ali je izvoz hrvatskih proizvoda porastao, ističe ona.

"U celom postupku od kada je Hrvatska postala članica je povećanje izvoza i spoljnotrgovske razmene. Izvoz je porastao u zemlje EU za 70 odsto u odnosu na vreme dok nismo bili u Evropskoj uniji”, navodi Pečevski.

Hrvatska je u plusu - hvali se Ministarstvo regionalnog razvoja. Za pet godina je u budžet Unije uplatila 2,1 milijardu evra, a izvukla 3,2 milijarde.

Slobodno tržište rada i kretanje jedno je od benefita članstva, ali Hrvatsku je od 2013. napustilo između 150.000 i 200.000 ljudi, dok se u nju uselilo nešto više od 62.000.

Nije ideja Evropske unije, upozorava demograf Marin Strmota, da građani zemalja s nižim stardardom sele u zemlje s višim standarom.

"Problem je što je sve ovo dugotrajnog karaktera. I što se sele cele porodice, ne samo pojedinci. I to stvara ogromni pritisak na sistem - zdrastveni, penzijski, ekonomski, fiskalni, jer odlaze najvitalniji, najobrazovanije stanovništvo i buduće generacije i deca koja će se roditi”, upozorava on.

Članstvo Unije zemljama, u teoriji, donosi rast BDP-a, životnog standarda i direktnih stranih investicija, kaže Velibor Mačkić s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, ali Hrvatskoj se to sve skupa, dodaje, samim ulaskom nije dogodilo.

“Recesijski maraton je trajao i 2013. i 2014. Tek smo sad to preokrenuli zapravo kada smo napravili one prve izmene zakona o porezu na dohodak, tako da tu nismo imali neke efekte. Ono što smo primetili je blagi porast industrijske proizvodnje i izvoza. Očito su naši problemi duboki i strukturni i to se nije ni moglo očekivati”, smatrra Mačkić.

Razočaranje Evropskom unijom u Hrvatskoj detektovao je Eurobarometar - koji pokazuje da svega 36 odsto Hrvata smatra da je članstvo poželjno, dok gotovo polovina Hrvata budućnost Evrope vidi negativno.

Nastavak na N1 televizija...