Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jun.2015, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poruke Dunavske ploveće konferencije
Srbija je jedna od zemalja koja prima najveću nemačku razvojnu pomoći, izjavio je ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm uz podatak da je Srbija od 2000. godine primila nemačku pomoć vrednu 1,6 milijardi evra i da su svi ti projekti bili u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Vilhelm je na Dunavskoj plovećoj konferenciji poručio da će u narednih 15 godina Srbija biti članica EU i da joj neće biti potrebna razvojna pomoć, već će na raspolaganju imati fondove Unije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Od promena 2000. godine, petnaestogodišnji bilans nemačko-srpske saradnje jeste pozitivan i postignuto je mnogo. Ipak, većina od 1,6 milijardi evra nemačkog novca nije samo bespovratna pomoć, već su to krediti koji će morati da se vrate a Vlada Srbije suočava sa tim problemom, kazao je ambasador Vilhelm.
"Zato što je administrativni kapacitet upijanja tog novca ograničen, pogotovo u trenutku kada Vlada pravi budžet i to je jedan od problema sa kojim se suočavamo u poslednje vreme", istakao je nemački ambasador.
Usaglašavanje donatora i zemlje primaoca pomoći uvek je bilo problematično, kazala je potpredsednica Vlade Kori Udovički i naglasila da se taj problem prevazilazi ukoliko raste međusobno poverenje. Udovički je poručila da bi Srbija trebalo da se približi nemačkom modelu razvoja i da nauči kako da ograničene resurse najbolje uloži u oživljavanje privrede.
Direktor GIZ za Srbiju Zigmund Miler poručio je da naša država treba da se fokusira na održivi razvoj i to u oblastima dobre uprave, ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.
Dunavskoj plovećoj konferenciji, prisustvovali su, između ostalih i direktor Nemačke razvojne banke KfV za Srbiju Arne Gos, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
