Izvor: Politika, 30.Nov.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Ketrin Ešton
Uporni pregovarač
Malo ko je zaista očekivao da će posle Havijera Solane spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije upravljati osoba koja prethodno nije imala ozbiljnije diplomatsko iskustvo, a još manje da će upravo ta osoba uspeti da uspešno posreduje u postizanju sporazuma prvo Beograda i Prištine a potom, ni manje ni više, Vašingtona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Teherana. Baronesa Ketrin Ešton (59) ove godine je ostvarila uspehe koje niko nije očekivao kada je pre tri godine izabrana za visoku predstavnicu EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku.
Ne samo da nisu očekivali nego su se kritičari utrkivali ko će bolje da objasni kako je ona „diletant”. Za britanske političare je bila „nacionalna sramota”, francuske diplomate su je ocenjivale kao „nulu”, dok je 2011. u jednoj briselskoj anketi rangirana kao najmanje efikasni zvaničnik EU.
Međutim, kažu njeni prijatelji, nju ne pogađaju ove kritike jer ona je „osoba koja nema ego” i koja ne pravi preveliku dramu od toga što radi teške poslove. Sada već prepoznatljiva po sklonosti ka „tihoj diplomatiji” u kojoj je u pravom planu kompromis a ne ona, Eštonova je postepeno postala visokorangirani diplomata s kojim sve strane žele da razgovaraju. Zbog toga je Amerikancima dobro poslužila da preko nje uđu u otvorene razgovore, koje lično nisu mogli, a čak su i Rusija i Kina pristale da ona sama u pregovaračkoj sobi utanači tekst sporazuma s Irancima.
„Možete da postignute neverovatno mnogo ako ste spremni da za to ne preuzmete zasluge”, rekla je nedavno „Tajmu”. Da li zbog skromnosti ili zato što zna medije (udata je za britanskog novinara Pitera Kelnera s kojim ima dvoje dece i još troje usvojene), ona ne voli da se medijski eksponira a svaki njen uspeh i unapređenje predstavljaju joj iznenađenje.
Doduše, njeno napredovanje je često iznenađenje i za njene konkurente, koji znaju da je rođena rudarskoj porodici u Apholandu u Engleskoj u kojoj je ona bola prva koja je završila fakultet. Posle rudarsko-tehničke škole u Viganu, diplomirala je sociologiju u Londonu, a potom se angažovala u organizaciji Kampanja za nuklearno razoružanje, gde je od administrativca stigla do potpredsednika. Uporedo je radila kao menadžer u drugim organizacijama posvećenim pravima dece, osoba sa invaliditetom, etničkih manjina i ugroženih društvenih grupa.
Iako se nikad nije kandidovala za poslanika, na inicijativu Tonija Blera 1999. dodeljena joj je plemićka titula i ona ulazi u Dom lordova britanskog parlamenta u kom 2007. postaje predsedavajuća. Bila je parlamentarni podsekretar u ministarstvima obrazovanja i pravde, potom postala član Krunskog saveta, a birana je i za političara godine i plemića godine. Sticajem okolnosti, odlazi u Brisel za komesara EU za trgovinu, a nešto kasnije dolazi i na čelo evropske diplomatije. Kako kaže, nikad ne bi konkurisala za taj posao. Doduše, sledeće godine sigurno i odlazi s te pozicije jer će Dejvid Kameron posle evropskih izbora želeti da trguje njenom visokom pozicijom u Briselu.
Nenad Radičević
objavljeno: 01.12.2013
