Izvor: Deutsche Welle, 01.Dec.2016, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć Romima – nije dovoljna
Situacija u kojoj žive Romi u Evropskoj uniji je i dalje veoma teška. Gotovo polovina pripadnika tog naroda nema normalno kupatilo ili toalet, pokazuju rezultati jedne studije.
Preseportal je objavio informacije o najnovijem projektu Banke za obnovu i razvoj KfW u Srbiji. „Projekat se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) koje je Banci stavilo na raspolaganje 2,4 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << evra za Fond za edukaciju Roma. Uskoro će biti doznačeno još tri miliona evra, a novac je predviđen za različite projekte u Srbiji. Tako bi 1.000 mladih Roma trebalo da dobije trogodišnju stipendiju za školovanje, biće omogućeno i da 50 romskih učenika godišnje pohađa profesionalnu praksu, u srpskim, ali i nemačkim firmama u Srbiji, a 25 mladih Roma koji završavaju školu moći će da pohađaju profesionalnu obuku“
Novac je namenjen i pomoći za sto romskih porodica godišnje koje se budu vratile iz Nemačke u Srbiju – posebno integrisanju njihove dece u srpski školski sistem. Deca povratnika često ne govore srpski i zbog toga ne mogu da pohađaju nastavu. „Obrazovanje i zaposlenje omogućavaju spas od siromaštva. Tako su oni i delotvorni instrument za suzbijanje uzroka izbeglištva, rekao je Norbert Klopenburg, član uprave bankarske grupe KfW. „Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je 46 odsto i Romi nemaju mogućnost da nađu mesto za obuku ili radno mesto. Mnogi se tako potpuno povlače sa srpskog tržišta rada i traže sreću u (sezonskoj) migraciji“, piše nemački Preseportal.
U Nemačkoj se više ne govori mnogo o potražiocima azila sa Balkana iz prostog razloga: njihov broj je drastično pao. Jedna romska porodica iz Mladenovca, deportovana pre godinu dana, rešila je da ponovo okuša sreću. (14.11.2016)
Romi su i dalje nepoželjni i u Nemačkoj i u Srbiji – Nemačka ih se rešava slanjem u „Sigurnu“ srpsku „zemlju porekla“ u kojoj su pripadnici tog naroda žrtve institucionalne i vaninstitucionalne diskriminacije. (02.11.2016)
Inovativni pozorišni projekat govori o Romima koji iz Srbije preko Mađarske odlaze u zapadnu Evropu. Tražeći azil, oni se nadaju boljem i sigurnijem životu. Za to su u današnjoj Evropi šanse veoma male. (31.10.2016)
Prema analizama Društva za ugrožene narode, položaj romske populacije u Bosni i Hercegovini najgori je na Balkanu. Reporter DW obišao je Visoko gde, prema procenama, živi do 5.000 Roma. Svi imaju teške priče. (06.10.2016)
Šorndorfer nahrihten piše o pomoći evangelističke crkve Romima u – Rumuniji. „18 Šorndorfljana starih između 15 i 22 godine je učestvovalo u tom projektu – što je neke od njih podstaklo da nastave da se bave takvom delatnošću. Reč je o rumunskom selu Pauleaski koje se nalazi oko sto kilometara zapadno od Bukurešta. To je, kako piše ovaj list, „zaboravljeni komad Evrope. Tu Romi žive u najtežim uslovima: bez kanalizacije i toaleta, bez tekuće vode i centralnog grejanja, u kolibama bez prozora, a spavaju uglavnom na podu od ilovače. Tamo su najbrže prevozno sredstvo – konjska kola. Sve to usred Evropske unije.“
„Projekat je pokušaj da se ti uslovi poboljšaju, a počiva na tri temelja. Romima se nudi rad kroz koji se obrazuju; osniva se opštinski centar za sve Rome kojima je potrebno savetovanje u svim životnim pitanjima. I kao treće: grade im se kuće. A to na terenu rade – članovi šorndorfske grupe zajedno sa Romima. Zato kuće nisu uvek savršene, a ni organizacija ne teče baš glatko. Ali, za Rome su nove kuće svakako mnogo bolje od onih u kojima sada žive. Ono što je veoma važno: tokom boravka u Pauleaski, učesnici projekta su promenili svoje predstave o Romima. „To su sve ljudi – ima ih i ovakvih i onakvih“, kaže tako jedan od učesnika u projektu.
A austrijski dnevnik Salcburger nahrihten piše da su „Romi u EU ekstremno hendikepirani“, da su „pet puta ugroženiji od siromaštva od prosečnog stanovnika ove zajednice. Prenoseći nalaze studije Agencije za evropska osnovna prava (FRA) list piše da je posebno dramatična situacija Roma u Španiji, Grčkoj i Hrvatskoj. Tamo je na pragu siromaštva više od 90 odsto Roma – dok je prosek u pomenutim državama oko 20 odsto.“
„Ekstremno siromaštvo je najveća povreda ljudskih prava“, citira list Majkla o'Flaertija, šefa FRA, koji je na prezentaciji izveštaja u Briselu rekao da 30 odsto od 8.000 ispitanih Roma u EU živi bez tekuće vode, a nešto manje od polovine njih nema ni toalet, ni, tuš, ni kupatilo.
