Izvor: Southeast European Times, 29.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomoć EU spaja Zapadni Balkan i Tursku

Sredstva iz fondova takođe će pomoći Kosovu i BiH da prežive u teškim političkim i ekonomskim vremenima.

28/12/2011

Menekse Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 28.12.2011.

U potezu koji će poboljšati regionalnu integraciju Zapadnog Balkana i Turske u evropske institucije, Evropska komisija (EK) planira da uloži gotovo milijardu dolara u podršku niza reformi.

Sredstva su predviđena u okviru budžeta za 2011. Instrumenta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pretpristupnu pomoć (IPA) i ukupna pretpristuna sredstva za period 2007-2013. iznose 11,5 milijardi evra.

Sredstva iz IPA fondova pomažu regionalnu integraciju zemalja kandidata, potencijalnih kandidata i članica EU kroz konkretne projekte u pojedinačnim zemljama i u regionu.

Turska je najveći korisnik pomoći, sa 233 miliona evra izdvojenih uglavnom za reformu pravosuđa, klimatske promene i ekološke projekte. Kao drugih najveći korisnik, Srbija će dobiti 178,5 miliona evra. Bosna i Hercegovina (BiH), Albanija, Kosovo, Hrvatska, Makedonija i Island takođe će dobiti po 91,2, 82, 63, 39, 28,9, 26,5 i 12 miliona evra.

Još 210 miliona evra biće izdvojeno za programe u različitim zemljama i radi podrške međunarodnim posmatračkim telima u BiH i na Kosovu.

„Svi ti programi koncipirani su tako da ostvare konkretne rezultate u smislu bolje državne uprave, efikasnijeg pravosuđa i policije, stabilne ekonomije, kao i bezbednije životne sredine“, rekao je u saopštenju za medije visoki predstavnik EU za proširenje i dobrosusedsku politiku Štefan File.

Mate Đorđievski, stručnjak za saobraćajno pravo u Transportnoj opservatoriji Jugoistočne Evrope sa sedištem u Srbiji, kaže za SETimes da se međuregionalni programi nadopunjuju pojedinačnim nacionalnim programima.

„Oni se bave zajedničkim potrebama regiona i promovišu regionalnu saradnju u mnogim oblastima, što je preduslov za evropske integracije“, kaže Đorđievski.

Poboljšanje regionalnog transportnog sistema je ključna komponenta IPA fondova.

„Očekujemo da će ti fondovi pomoći razvoj infrastrukture i doneti novu dodatu vrednost koordinaciji planiranja i investicija u regionalni transport.“

Kako bi se ostvarila veća regionalna integracija, reforme se moraju ubrzati i koordinirati u skladu sa zajedničkim skupom standarda. Pojedinačne reforme koje se sprovode u zemljama, koje usklađuju smernice sa standardima EU, ne samo da će približiti te zemlje EU, već će istovremeno međusobno harmonizovati zemlje Balkana.

„Dobro je započeti i sprovoditi programe, akcije i projekte kako bi zemlja napredovala i produbiti saradnju kako sa EU, tako i sa regionom“, kaže portparol visokog predstavnika za proširenje i dobrosusedsku politiku Peter Stano za SETimes.

Raspodela sredstava za svaku zemlju je podložna razgovoru, a već je kritikovana činjenica da se sredstva ne dodeljuju srazmerno površini ili broju stanovnika konkretne zemlje.

Prema rečima Armagana Emrea Čakira iz Instituta EU Univerziteta Marmara u Istanbulu, prilikom dodele pomoći uzimaju se u obzir procenjene potrebe zemalja.

„Hrvatska, na primer, koja je skoro šest puta veća od Kosova, dobija samo dvostruko veću pomoć. Turska, koja je veća i tri puta naseljenija nego svi ostali kandidati zajedno, dobila je manje od polovine ukupne pomoći“, kaže on za SETimes.

Uprkos stagnaciji procesa pristupanja, sredstva EU i dalje su podsticaj za reforme u Turskoj. Turska mora da se pozabavi ključnim prioritetima kao što su demokratizacija, osnovna prava, vladavina prava i usklađivanje sa akvisom.

„Ti projekti EU koji su implementirani ili se implementiraju u okviru tih programa pomažu Turskoj da realizuje svoje najvažnije ciljeve na putu ka članstvu“, kaže pomoćnik podsekretara turskog ministarstva za evropske poslove Ahmet Jučel.

„U smislu finansijske perspektive, izdvojena sredstva zasnovana su na sopstvenoj proceni Komisije prošlih učinaka i na nedavnim revizijama i evaluacijama; znači, Turska uzima u obzir naučene lekcije kako bi povećala svoje apsorpcione kapacitete“, napominje Jučel.

„Proces reformi prema akvisu i postupci finansijske pomoći EU se međusobno nadopunjuju“, kaže on i priznaje da je, uprkos svim političkim previranjima, finansijska pomoć EU nastavila neometano da pritiče i da će tako biti i u budućnosti.

Na Kosovu, sredstva će biti izdvojena za podršku pravosudnom sistemu, ekonomskom razvoju privatnog sektora i reformi državne uprave. Pored toga, Kosovo će dobiti deo dodatnih 210 miliona evra izdvojenih za podršku međunarodnog monitoringa u BiH i na Kosovu.

„Sredstva su na Kosovu izdvojena uglavnom za pomoć pravosuđu, ekonomskom razvoju koji realizuje privatni sektor i reformu državne uprave,“ kaže analitičar grupe Rekura fajnenšls Hekuran Neziri.

Međutim, zbog činjenice da Kosovo još nije uključilo ta sredstva u jednu jedinstvenu državnu strategiju i da su slučajevi korupcije i dalje rašireni, ta sredstva ne mogu da donesu očekivane efekte, smatraju stručnjaci.

U BiH, sredstva će biti upotrebljena za reformu pravosuđa i policije, jačanje institucija u skladu sa zahtevima članstva u EU i reformu školstva, kao i za podršku važnog razvoja infrastrukture i ruralnih oblasti, objašnjava jedan zvaničnik iz kancelarije EU u Sarajevu.

Međutim, Amra Selešković, osnivač i direktor Udruženja Vesta, tvrdi da, iako je cilj IPA fondova zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva, puna korist ne može biti iskorišćena bez stabilne i funkcionalne vlade u BiH.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...