Izvor: BKTV News, 06.Apr.2013, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina nacije boluje
Pred Svetski dan zdravlja računica pokazuje da stanovnici Srbije žive deceniju kraće od suseda. Najmasovnija je hipertenzija koja je uzrok 22.000 srčanih i 24.000 moždanih udara godišnje.
Prosečan stanovnik Srbije ne može da se pohvali dobrim zdravljem: u 42,2 godine, koliko je prosečna starost nacije, svaki drugi je već u zdravstveni karton ubeležio bar jednu dijagnozu neke hronične bolesti i ima sve izglede da živi čitavu deceniju kraće od suseda u EU!
To je, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << uz sve manjkavosti zdravstvenog sistema, koji često ne može blagovremeno da pruži medicinsku pomoć, velikim delom i posledica nebrige za sopstveno zdravlje. Na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva. S druge strane, masovno uživamo u porocima. U Srbiji puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena, oko 300.000 stanovnika su alkoholičari, a procenjuje se da narkotike koristi oko 170.000 ljudi. I oni koji nisu zaglibili u poroke nisu bez faktora rizika za pojavu bolesti: sve više je gojaznih, čak i među decom, i fizički neaktivnih.
Generalno, najmasovnija bolest u Srbiji je hipertenzija, od koje boluje čak 46,7 odsto odraslog stanovništva. Upravo tom zdravstvenom problemu posvećen je ove godine i Svetski dan zdravlja, koji se obeležava 7. aprila.
- Ono što zabrinjava jeste činjenica da mnoge osobe ne znaju da imaju povišen krvni pritisak, jer je ova bolest ujedno i faktor rizika koji može da bude prisutan i bez simptoma – kaže, za ”Novosti”, magistar dr Nataša Mickovski iz Odeljenja za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti u Institutu ”Dr Milan Jovanović Batut”.
Visok krvni pritisak, uz još neke faktore rizika, kao što je povećan nivo masnoća u krvi, koji takođe dovodi do oštećenja krvnih sudova, može da se proglasi uzročnikom za 22.000 srčanih i do 24.000 moždanih udara godišnje u Srbiji.
Lekari upozoravaju na porast gotovo svih oboljenja. Godišnja statistika, međutim, vodi se samo za najmasovnije hronične nezarazne bolesti, a još od 2006. godine nije urađeno masovnije ispitivanje zdravlja nacije.
Stručnjaci, međutim, ne očekuju velika iznenađenja, jer svakodnevno se pokazuje da su kardiovaskularne bolesti definitivno vodeći uzrok obolevanja i umiranja. Iako se 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može sprečiti kontrolom samo tri značajna faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, u Srbiji su za godinu dana bolesti srca i krvnih sudova pokosile čak 56.448 ljudi, od ukupno 103.211 umrlih.
Drugi najčešći uzrok umiranja u Srbiji su maligni tumori, od kojih godišnje oboli oko 33.000 stanovnika. Jedna od najčešćih nezaraznih bolesti, koja podjednako opterećuje zdravstveni sistem, jeste i dijabetes. U Srbiji, prema poslednjim podacima, oko 630.000 osoba, ili 8,6 odsto stanovništva ima šećernu bolest, koja podmuklo oštećuje sve organe.
- U 90 odsto slučajeva u pitanju je dijabetes tip dva – kaže, za ”Novosti”, dr Ivana Rakočević iz Instituta ”Dr Milan Jovanović Batut”. – Ovaj tip šećerne bolesti se svake godine u našoj zemlji dijagnostifikuje u proseku kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života, nešto češće kod osoba ženskog pola. Do 2030. u Srbiji se može očekivati 700.000 obolelih.
OD DEPRESIJE PATI 300.000 LjUDI
U porastu su i psihičke bolesti i poremećaji. Stručnjaci procenjuju da od depresije pati oko 300.000 ljudi, a svakog dana najmanje dve osobe pokušaju samoubistvo. Depresija je, gneralno, u porastu u čitavom svetu, i procenjuje se da će do 2020. godine postati najmasovnija bolest.
Izvor: Novosti
Tweet
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
