Izvor: B92, 06.Nov.2012, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Polovina gazdinstava neće opstati"

Beograd -- Najmanje polovina sadašnjeg broja od 780.000 individualnih porodičnih gazdinstava neće opstati u konkurenciji sa farmerskim sektorom Evropske unije.

Poslednji je čas da Srbija sama izradi strategiju razvoja poljoprivrede kako bi pokašala da se izvuče iz niske konkurentnosti u odnosu na evropske poljoprivrednike, ocenio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

“Ako jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi 11 puta manje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrane u odnosu na farmera u Nemačkoj, a od početka 2014. godine ćemo imati borbu sa evropskim konkurentima na našem tržištu, poslednji je čas da učinimo nešto kako bi povećali konkurentnost našeg poljoprivrednika” , rekao je Ševarlić.

On je podsetio da će verifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ( ŠP) od strane poslednje članice EU početi da teče rok od četiri godine, nakon kojeg će kupci iz EU imati pravo da kupuju zemljište u Srbiji pod istim uslovima kao domaći kupci, za šta je ocenio da je u pitanju nonsens, budući da je u pitanju “neobnovljivi, neumnoživi i neprenosivi resurs kojeg sve je manje”.

“Ni jedna od poslenje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, to nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu prodaju zemlje i po isteku perioda od 7 godina u slučaju Madjarske, odnosno 12 godina u slučaju Poljske, koja sada traži produžetak za još tri godine” , rekao je Ševarlić.

S tim u vezi, Ševarlić je prokomentarisao najavu investiticija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u domaću poljoprivredu, rekavši da je ona praćena velikim brojem nepoznanica, na osnovu kojih nije mogla da se napravi agroekonomska analiza, “ali da ne treba u principu biti protiv dolaska novih investitora”.

“Govori se o kupovini devet poljoprivrednih kombinata, čija je privatizacija propala, za 100 miliona evra, a ceo proces se sprovodi bez tendera, bez aukcije, već direktnom pogodbom, pa se postavlja pitanje da li su to najpovoljniji uslovi koje možemo dobiti. Takođe se postavlja pitanje da li je rentabilna cena dugoročnog zakupa 20-tak hiljada hektara državnog zemljišta za 250 evra po hektaru, takođe pogodbom, što je i inače suprotno zakonu o poljoprivrednom zemljištu”, rekao je između ostalog Ševarlić.

On napominje da ova najava može pozitivno da utiče i na povećanje vrednosti predmeta interesovanja, ukoliko bi se predmetni objekti stavili na medjunarodni tender.

On je takođe ocenio da bi dozvoljavanje uzgajanja genetski modifikovanih organizama (GMO) na području Srbije, što je jedan od uslova za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, bilo ravno “zabijanju glogovog koca u srce Srpskog argobiznisa”.

“Najprofitabilniji segment domaćeg agrobiznisa jeste proizvodnja semena i sadnog materijala i plasman na stranim tržitšima, a ako dozvolimo ulazak GMO i kompanija koje ih proizvode, srušićemo i naše institute koji su decenijama razvijali domaći sortiment” , rekao je Miladin Ševarlić.

Upitan da li na osnovu svega Srbiji preti da po završetku evro-integracija postane zemlja razvijenog agrobiznisa u stranom vlasništvu, sa zemljištem koje će takođe biti u stranom vlasništvu, i sa većim brojem gladnih nego danas, Ševarlić je odgovorio da je to moguće, ali da to zavisi “od naših postupaka i internih propisa koji se mogu doneti do perioda pristupanja EU”.

Nastavak na B92...