Izvor: B92, 08.Okt.2012, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška budžetu evrozone
Brisel -- Debata oko ideje da se formira odvojeni budžet za države evrozone sve je žučnija uoči samita EU, koji će se održati kasnije ovog meseca.
Protivljenja ovoj ideji su manja nego što su zvaničnici prvobitno očekivali, navode diplomate iz EU.
Na privatnoj večeri održanoj prošle nedelje medju ambasadorima nekoliko zemalja severne Evrope u EU, uključujući Britaniju, Dansku, Holandiju i Finsku, prisutni su bili iznenadjeni odobravanjem predloga, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navode diplomate, a prenosi Rojters.
"Ne bih rekao da je prelog naišao na snažnu podršku, ali postoji osećaj da je to ideja koju treba detaljnije razraditi", rekao je diplomata upoznat sa temom razgovora.
Predlog jedinstvenog budžeta evrozone prvi je izneo predsednik Evropskog saveta, Herman Van Rompej, u pokušaju da podstakne debatu o tome kako evropska monetarna unija može da bude unapredjena.
Njegovi predlozi oblikovani su u smernice, koje će se naći na dnevnom redu samita lidera EU 18. i 19. oktobra, a o toj ideji će takodje razgovarati ministri finansija evrozone koji se danas sastaju u Luksemburgu.
Ne postoji tačna definicija šta bi sve centralizovani budžet podrazumevao, ali ideju njegovog formiranja snažno podržavaju Nemačka i Francuska, što ima veliki značaj.
Iako plan da države koje koriste istu valutu imaju jedinstveni budžet ima smisla, odmah su se javila pitanja suvereniteta, budžetske discipline i dugoročnih ambicija.
Ideje Nemačke o tome kako zajednički budžet treba da se finansira sigurno će biti različite od ideja Portugalije, Estonije, Italije ili Francuske, kada lideri i ministri finansija pokrenu raspravu o detaljima plana. Ipak, već postoji ideja, koju podržava Francuska, da bi budžet mogao da se finansira prihodima od poreza na finansijske transakcije, za čije je uvodjenje potreban pristanak najmanje devet zemalja. Porez je već podržalo osam zemalja, a još jedna bi to mogla da učini uskoro.
Iako mnoge zemlje ne odbacuju ideju zajedničkog budžeta, različita su mišljenja o tome šta bi on trebalo da povlači. Neki ukazuju da bi države trebalo da prilažu deo, 0,3 ili 0,5 odsto, bruto domaćeg prozivoda u zajedničku kasu, dok drugi to odlučno odbacuju.
Mada će se o datom predlogu razgovarati na predstojećem samitu EU, mogle bi da prodju godine pre nego što taj plan postane realnost, čak i ako naidje na podršku svih zemalja.Tako značajna izmena propisa u evrozoni zahtevala bi izmenu osnivačkih ugovora EU, što je dug i složen proces, ocenjuje Rojters.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
