Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Avg.2015, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo Samit lidera Zapadnog Balkana u Beču
Samit o zapadnom Balkanu, koji okuplja lidere regiona i Evropske unije, sa ciljem da se podstakne evropski put regiona i nađe rešenje za migrantsku krizu počeo je danas nastupom pijaniste Rudolfa Buhbindera u pratnji dva člana Bečke filharmonije.
Samit je nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel i koji ima za cilj podsticanje saradnje na Balkanu, doprinoseći >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << time daljem razvoju, a sve u svrhu podsticanja procesa evropskog približavanja.
Otvarajući skup austrijski kancelar Verner Fajman istakao je da Austrija sa zemljama zapadnog Balkana ima veoma bliske ekonomske i društvene veze koje su, kako je ocenio, veoma dobre i koje su vremenom napredovale.
On je podsetio da su mnoge kompanije iz te zemlje, čak i u periodu ekonomske krize, nastavile da posluju u regionu, i podvukao značaj investicija u oblast energetike, infrastrukture i transporta u zemljama zapadnog Balkana.
"Ali mi ne stvaramo takav odnos samo kroz kompanije, već i kroz ljude, odnosno pojedince, i zato je program razmene mladih, koji omogućava da oni uče jedni od drugih, veoma važan i nerazdvojan od pitanja razvoja ekonomske situacije regiona", rekao je Fajman.
Kako je istakao to omogućava uspostavljanje demokratskih vrednosti, poput slobode izražavanja, vladavine prava, ali i borbe protiv korupcije.
"To su sve stvari koje su važne za sigurnost i stabilnost regiona i zato je poverenje ključni činilac u ovoj bliskoj saradnji. Moramo da učinimo šta možemo kako bismo izgradili stabilne i pouzdane ekonomske uslove i društvene odnose", rekao je Fajman.
On je zahvalio svima koji su inicirali današnji samit i onima koji, kako je rekao, ovim teškim vremenima insistiraju na ideji da je region jedinstven.
"Istorija nas uči da ne bi trebalo dva puta u istom veku da napravimo sličnu grešku, odnosno da insistiramo na mržnji i onome što nas razdvaja", rekao je Fajman.
Tokom samita, dodao je on, biće reči i o migrantskoj krizi koja je svakog meseca sve teža.
"Zbog nasilja i konflikata u ovom trenutku je u izbeglištvu oko 60 miliona ljudi. Njima je potreban azil, ali mi takođe imamo obavezu i da sprečimo one koji na njihovoj nesreći zarađuju novac. Kriminalci i trgovci ljudima ne smeju da zarađuju, treba protiv njih odlučno da ustanemo", poručio je Fajman.
Prema njegovim rečima nijedna država sama ne može da reši taj težak zadatak, već to mogu da urade samo ujedinjene.
Današnji dan počeo je konferencijom za novinare šefova diplomatija i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, koji je izvestio o ciljevima Samita.
Zatim je održan sastanak u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs), kao i radni doručak ministara privrede regiona i EU.
Planirano je po završetku samita o njegovim rezultatima javnost informiše Fajman, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, i u ime regiona, srpski premijer Aleksandar Vučić.
Srbija i Makedonija: Milion evra nije dovoljno za azilante
Srbija i Makedonija zatražile su danas u Beču da Evropska unija preduzme nešto po pitanju azilanata, s obzirom da milion evra, koliko je izdvojeno za pomoć ovim zemljama, nije dovoljno.
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ukazao je, na konferenciji za štampu, da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, i da je reč o seobi naroda, na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita.
"Kada sam postao ministar unutrašnjih poslova 2008.broj podnetih zahteva za dobijanje azila bio 77, a u toku ove godine imamo 94.000 molbi. Iako većina migranata koji ulaze u Srbiju iz Bugarske, Makedonije, pre toga iz Grčke, iskazuje nameru da zatraži azil, jasna je namera da je naša zemlja samo tranzitna", objasnio je on ocenivši da podizanje ograde ne može biti adekvatan odgovor migratornim izazovima.
"Godinama ste govorili da azilanti dolaze iz Srbije i Makedonije u EU, mi možemo sada da kažemo da nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete da uspostavite jasne konkrtole i kako ćete da sprečite da dolaze.
Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date“, podvukao je Dačić.
On je poručio da EU, koja traži od Srbije i zemalja regioan da naprave akcioni plan u vezi imigranata, treba najpre da naprave svoje akcione planove.
Opširnije pročitajte OVDE.
Fajman i Merkel / Foto: Beta, AP
Bečki skup će biti prilika za predstavljanje infrastrukturnih projekata regiona, ali će zbog aktuelne situacije on biti u znaku problema sa azilantima.
Domaćin samita, kancelar Fajman je najavio da će ohrabriti zemlje zapadnog Balkana za dalje sprovođenje reformi, odajući priznanje dosadašnjim naporima.
On je, povodom skupa, najavio da će se na konferenciji založiti za borbu protiv nezaposlenosti mladih.
"Evropska perspektiva za zapadni Balkan je od velikog značaja", saopštio je ranije Fajman.
Cilj bečkog samita o zapadnom Balkanu je da se fokus EU ponovo usmeri na ovaj region, izjavio je mnistar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc.
On je, u intervjuu Tanjugu, rekao da je potrebna evropska perspektiva državama zapadnog Balkana.
„To su zemlje koje su deo Evrope i time i EU. Želimo svesno da Samit iskoristimo da na jednoj strani fokus Evrope usmerimo na taj region, ali i da dogovorimo konkretne infrastrukturne projekte", objasnio je šef austrijske diplomatije.
Prema njegovim rečima, sa zemljama regiona pripremljeni su projekti za Samit, koji imaju za cilj i da ekonomski podstaknu region.
Tema azilanata, kako je dodao, biće visoko na agendi bečke konferencije jer je to problem koji se tiče i zemalja regiona, koje su tranzitne države.
Države zapadnog Balkana neće se više blokirati na putu ka EU, i s tim u vezi je planirano usvajanje odgovarajuće izjave na Samitu o zapadnom Balkanu u Beču, najavio je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Austrije Jan Kikert.
Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora, Albanija i Kosovo se, u toj izjavi, obavezuju i na rešavanje svih otvorenih bilateralnih pitanja, kao i na podnošenje izveštaja o napretku jednom godišnje, po prvi put na Samitu o zapadnom Balkanu u Parizu iduće godine.
U središtu pažnje Samita biće i regionalni projekti, koje su vlade izradile za ovaj sastanak.
Tako je postignut dogovor oko šest transportnih i četiri energetska projekta, koji EU treba da se podrži sredstvima iz IPA fonda u visini od 200 miliona evra.
Među tim projektima je i autoput Niš-Priština-Drač.
Na Samitu će biti dogovoren i regionalni program razmene mladih.
Skup posvećen zapadnom Balkanu biće završen proslavom desete godišnjice postojanja Energetske zajednice, kojoj će prisustvovati predstavnici vlasti regiona.
Vučić ne brine za reforme već za bezbednost, Rama za finansije
Premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama, evropski komesar za proširenje Johanes Han i ministri inostranih poslova BiH i Crne Gore, Igor Crnadak i Igor Lukšić učestvovali su u Beču na Forumu civilnog društva uoči današnjeg Samita o Zapadnom Balkanu.
Kako prenosi Radio slobodna Evropa, jučerašnju debatu najavila je himna EU koju su zajedno izvela deca iz Srbije, Hrvatske i Bosne uz pomoć vršnjaka iz Austrije, a glavna poruka mogla bi da glasi da bi EU zemljama Zapadnog Balkana morala da omogući više novca, ali i da Brisel nije bankomat.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić govorio je o ekonomskim reformama i istakao da je optimista kada je o tim reformama reč, ali je dodao da ga brine regionalna bezbednost.
"Nisam pesimista, zapravo sam vrlo optismističan kada su u pitanju ekonomske reforme i njihov rezultat, ali me brine da li ćemo uspeti da očuvamo regionalnu bezbednost", rekao je Vučić i istovremeno zahvalio Ediju Rami na smirivanju tenzija između Srbije i Albanije.
Obraćajući se zvaničnicima EU Vučić je kazao da Srbija ne traži novac. "Naš posao je da brinemo o javnim finansijama. Samo se nadam da ćemo imati vašu političku podršku za regionalnu bezbednost i da možemo da donesemo prave ekonomske promene", kazao je premijer Srbije, prenosi RSE.
Premijer Albanije Edi Rama, rekao je, međutim, da je Evropa napravila političke korake ka Balkanu pre godinu dana, ali da su sada potrebni i finansijski.
"Izvinite, ali moj današnji susret sa Aleksandrom više nije istorijski. To je sada već rutina. Dakle, sutra niko neće pričati o tome kako smo se sastali, kako je on video mene, kako sam ja video njega... Ono što će pitati je šta smo doneli sa ovog sastanka? Ima li nečega novog u njihovim džepovima za nas ili su doneli samo dobre namere?"
Ministar inostranih poslova Crne Gore Igor Lukšić ocenio je da su zemlje kandidati mnogo toga učinile na putu ka EU kako bi se podigao nivo vladavine prava, ali je dodao da nije siguran da je to isto učinjeno i kada je reč o ekonomiji.
"Jedini pristup je kroz regionalnu saradnju. I upravo ovaj Samit o tome govori. Na primer, nedavni sastanak premijera iz regiona sa komesarom Hanom, na kome se diskutovalo o koridorima i prugama, o infrastrukturi i energetici u regionu. Mora postojati regionalni pristup", dodao je.
Ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak, stanje u ekonomiji zemalja u regionu opisao je slikovito:"Nažalost, naše ekonomije su se u prethodno vreme kretale kao autobus iz regionalno popularnog filma 'Ko to tamo peva' – veoma sporo, sa čestim stajanjem, a kada se kreću to čine uz mnogo poteškoća i prepreka. Nadam se da ćemo u budućnosti ličiti na film 'Fast and Furious'".
Ukazujući na to da su "svi Evropljani, samo što su neki članovi, a ostali će to uskoro postati", evropski komesar Johanes Han je rekao da EU nije samo ekonomski projekat, već sistem vrednosti. Istovremeno, odgovorio je i na primedbe da bi EU trebalo da obezbedi više novca.
"Ponekad imam osećaj da se EU posmatra kao bankomat. Ali, ona je više od toga. Ona predstavlja posvećenost određenim vrednostima koje treba da delimo bez obzira na to da li je neko član ili nije", rekao je Han.
Nakon debate održana je i prijateljska fudbalska utkamica timova sastavljenih od zvaničnika država članica EU i onih koji to pretenduju da postanu, koja je završena rezultatom 4:2 za "Buduću EU".
Pobedi ekipe sa Balkana najviše su doprineli premijer Makedonije Nikola Gruevski i kosovski ministar evropskih integracija Bekim Čolaku, koji su postigli po dva gola. Meč su sudili evropski komesar Johanes Kan i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
U Beču je juče predstavljena i studija Evropskog fonda za Balkan o rešavanju bilateralnih sporova "Uklanjanje prepreka za pristupanje EU", a danas će po završetu zvaničnog dela samita biti snimljena i specijalna emisija serijala "Okruženje" u kojoj će gosti biti premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučič i Edi Rama i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.
Emisiju će prikazati televizije u više zemalja regiona u ponedeljak, 31. avgusta.
Počeo Samit o zapadnom Balkanu
Izvor: Blic, 27.Avg.2015
Samit o zapadnom Balkanu, koji okuplja lidere regiona i Evropske unije, sa ciljem da se podstakne evropski put regiona i nadje rešenje za migrantsku krizu, počeo je danas nastupom pijaniste Rudolfa Buhbindera u pratnji dva člana Bečke filharmonije...Samit je nastavak berlinskog procesa koji je prošle...
