Izvor: Kurir, 30.Sep.2014, 10:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo Beogradski bezbednosni forum

BEOGRAD - Četvrti Beogradski bezbednosni forum, pod nazivom "Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?", na kojem učestvuje veliki broj političara i eksperata za spoljnu politiku i bezbednost počeo je danas Akademskim skupom "Upotrebljiva prošlost, kolektivan sećanja i međunarodna bezbednost".

U okviru Akademskog događaja će na tri sesije 14 govornika predstaviti svoja istraživanja na tu temu.Uvodno obraćanje imao je Iver Nojman, profesor Londonske škole ekonomije koji je govorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na temu "Sećam se kada je Rusija bila velika sila".

Viši istraživač Norveškog instituta za međunarodne odnose ukazao je da Rusija pokušava u svim poljima da sustigne Zapad i da je oduvek želela da bude velika sila.Akademski događaj, čiji je cilj da pruži teorijski uvid u teme o kojima će se diskutovati tokom glavnog dela Foruma, ove godine je, navode organizatori, privukao dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva.

Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da su teme o kojima će se razgovarati veoma važne i za Srbiju jer mogu da joj pomognu u sticanju boljeg uvida i definisanju budućeg delovanja u oblasti spoljne i bezbednosne politike, ali i u stvaranju kontakata sa stranim ekspertima, od kojih mnogi utiču na spoljnu politiku svojih zemalja.

"Mislim da je značaj ovakvih skupova u tome što se razgovara pre svega o temama koje su vrlo važne i za Srbiju, i ceo naš region, ali i za svet", rekla je ona. Među temama skupa biće, kako je najavljeno, proširenje EU, odnosi EU s periferijom, OEBS, migracije, budući odnosi Srba i Albanaca, energetska bezbednost, posledice ukrajinske krize po proces evrointegracija...

Liht je ocenila da je Beogradski bezbednosni forum značajan i zbog toga što razvija kulturu dijaloga i što je to prilika za Srbiju i region da pokažu da se razvijaju i kao društvo i kao intelektualna zajednica, čime šalju poruku da mogu da razgovaraju i o najtežim temama.

"U tri prethodne godine smo videli da je moguće razgovarati o vrlo teškim temama, kao što je, za nas, tema odnosa Beograd-Priština", rekla je ona."Pre Briselskog sporazuma je bilo još teže, sada dijalog postoji, ali je još nedovoljno širok, nedovoljno uključuje druge delova i jednog i drugog društva. Zato smo mu ove godine dali još veći prostor, upravo da bismo pokazali da smo spremni za dijalog i da imamo šta da kažemo, i jedna i druga strana", kazala je Liht.

Trodnevni skup posvećen je gorućim pitanjima regionalne i međunarodne spoljne politike, bezbednosti i ekonomije u godini važnih jubileja: 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata, velikog proširenja EU i pada Berlinskog zida.

Učesnici foruma diskutovaće o tome na koji su način ovi procesi promenili Evropu i region i koliko smo danas spremni da odgovorimo izazovima, navedeno je u saopštenju organizatora - Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Organizatori su najavili za sutra obraćanje premijera Srbije Aleksandra Vučića, a na spisku učesnika su i šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, zamenica predsednika Skupštine Gordana Čomić, predsedavajući Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove Elmar Brok i specijalni predstavnik EU u Prištini Samuel Žbogar.

Na skupu će učestvovati i predsednica nemačkog Maršalovog fonda u SAD Karen Donfrid, specijalni savetnik Fondacije za strateška istraživanja Fransoa Eisbur, direktor moskovskog Centra za analizu situacija Vladimir Baranovski, generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović i mnogi drugi.

Nastavak na Kurir...