Izvor: B92, 22.Nov.2014, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan Poljske za investicije u EU
Poljska je predstavila članicama EU svoj predlog budućeg fonda za investicije u evropsku privredu.
Fond umesto predloga Evropske komisije za fond od 300 miliardi evra, traži čak 700 milijardi.
Poljski ministar finansija Mateuš Ščurek razaslao je taj nezvanični predlog u prestonice zemalja članica kao prilog raspravi o Evropskom fondu za investicije za koji šef Evropske komisije Žan Klod Junker zamišlja izdvajanje 300 milijardi evra koje bi preko ulaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokrenule rast privreda Unije, javlja televizija TVN24.
U planu poljskog ministra glavnu ulogu u pribavljanju milijardi imao bi privatni kapital a uz to bi išle i garancije svih članica EU. Evropski fond za investicije zahvaljujući tom početnom kapitali i garancijama uzimao bi pozajmice na finansijskom tržištu a sredstva bi se ulagala u odabrane projekte infrastrukture, pre svega u oblasti energetike, saobraćaja, telekomunikacija ali i odbrane.
I predlog EK i poljski računaju najviše na privatni kapital i očekuju da će odabrani veliki infrastrukturni projekti biti izuzetno atraktivni za privatne investitore.
Pored garancija, članice EU bi prema poljskom predlogu trebalo da prikupe oko 105 milijardi evra, što je sedmina ukupne sume, a Ščurekov predlog prati i konkretna projekcija koliko bi na koga otpalo.
Nemačka bi uplatila najviše, 20 milijardi evra, Francuska 16, Velika Britanija 15 milijardi, Italija 14, a Poljska 3,6 milijardi evra. Fond ne bi mnogo produbljivao deficit javnih finansija članica, a izdavao bi obveznice i u velikoj meri bi se finansirao nezavisno od zemalja EU.
Poljska predviđa da bi u nekoliko narednih godina fond raspolagao sumom za investicije od 700 milijardi evra a 2015. godine trošio bi oko 0,5 odsto BDP-a Unije, 2017. godine dostigao bi najviši nivo izdataka - oko dva odsto evropskog BDP-a da bi se u narednim godinama izdaci fonda postepeno smanjivali.
Poljsko Ministarstvo finansija procenjuje u tom predlogu da bi privredni rast u EU do 2020. godine bio za oko 15 odsto veći da nije bilo globalne ekonomske a zatim i dužničke krize u evrozoni.
