Izvor: B92, 15.Jun.2018, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pesimistični scenario - EU dostižemo za 2 veka"
Bečići -- Ključni problem zemalja Zapadnog Balkana je sporo prilagođavanje standardima Evropske unije, rekao je predsednik Saveza ekonomisat Srbije Aleksandar Vlahović.
Kako kaže, prosečni BDP država regiona iznosi svega četvrtinu najbogatijih zemalja Evrope, a po najoptimističnijem scenariju tek 2053. Srbija će dostići prosek država članica Unije.
Vlahović je na panelu "Fiskalna konsolidacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i privreda" u okviru Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava država regiona u Bečićima predstavio kratku analizu i prjekciju kako može da teče razvoj ekonomija regiona ukoliko se ne povećaju investicije i ne otklone barijere za razvoj privatnog sektora u državama regiona.
"Tempo konvergencije je znatno usporen nakon globalne finansijske krize, a ako bi se poigrali malo i napravili projekciju kada možemo očekivati potpunu konvergenciju zemlja Zapadnog Balkana sa prosekom EU, zaključićemo da u optimištičnom scenariju dostićemo EU 2053. godine, u pesimističnom scenariju trebaće nam dva veka, a neki bejz lajn scenario govori da će nam biti potrebno 60 godina", ocenio je Vlahović.
Kaže da su ove projekcije zasnovane na prosečnim stopama rasta zemlja EU i Zapadnog Balkana pre i posle ekonomske krize, u periodu od 2001. do 2017. godine.
"Ovo predstavlja samo jednu projekciju na osnovu vrlo limitiranih imputa, suštinski u kojoj meri i kojom brzinom će zemlje Zapadnog Balkana dostići prosek standarda po glavi stanovnika u EU zavisi od toga koliko su zemlje regiona spremne da otklone barijera razvoja privatnog sektora", kaže Vlahović.
"To je suština čitave priče, kako podstaći privatne investicije i to ne samo strane nego i domaće"
Nivo BDP-a je najveći u Crnoj Gori a najniži na Kosovo i Metohiji, kaže Vlahović i podseća da je ekonomski rast na Balkanu prošle godine usporen, i bio je manji zbog manjeg rasta u Srbiji i "nepostojećeg rasta" u Makedoniji.
"Uzrok tome su i nepovoljni klimatski uslovi i smanjen nivo investicija u čitavom regionu ali i politička nestabilnost u Makedoniji", kaže Vlahović i dodaje da su gotovo sve zemlje u regionu smanjile ukupan dug,a to se, ističe, posebno odnosi na Srbiju , Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.
Srbija je dramatično smanjila ukupan javni garantovani dug za više od 10,6 procentnih poena na šta je imalo efekta , kaže, a jačanje dinara u proteklih 12 meseci.
Podaci pokazuju da sve zemlje u regionu imaju visok spoljnotrgovinski deficit u robama i to se posebno odnosi na Crnu Goru i KiM.
