Izvor: B92, 05.Jul.2019, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvara se provalija zvana EU
Beograd -- Nakon izbora ključnih ljudi koji će u narednom periodu voditi EU, upadljivo je odsustvo predstavnika zemalja Istočne Evrope na značajnim pozicijama.
Kako za Sputnjik ocenjuje Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije, Istočna Evropa je potpuno marginalizovana, što ne treba ni da čudi, jer je i do sada bila u zapećku unutar Evropske unije, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Prema njegovim rečima, EU sa više brzina ili sa više krugova različitog razvoja svakako postoji i to je moralo da se reflektuje i na izbor čelnih ljudi u Briselu.
"Predsednica Evropske komisije je Nemica, predsednik Evropskog saveta je iz Belgije, Kristin Lagard iz Francuske je na čelu Evropske centralne banke, a jedino se tu nametnuo bivši ministar spoljnih poslova Španije Đozep Borelj, koji će biti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Na važnim funkcijama nema nijednog jedinog predstavnika takozvane Višegradske grupe, odnosno nema nikoga iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, ali kako vidimo ni iz Rumunije, Bugarske, Grčke ili baltičkih zemalja, što opet govori u prilog tezi da unutar EU postoji podela na razvijenije i nerazvijenije zemlje u svakom smislu", ocenjuje Petrović.
Sličnog stava je i politikolog dr Jelena Vukoičić, koja kaže da je logično da u Evropskoj uniji, odnosno administraciji u Briselu, dominaciju i dalje imaju najmoćnije zemlje Evrope, koje su, sve do jedne, deo Zapadne Evrope i tog zapadnog civilizacijskog kruga.
"Evropskom unijom dominiraju Nemačka i Fracuska, pa su i u Briselu dominantni političari upravo iz zemalja Zapadne Evrope. Koliko god da se EU, makar deklarativno, zalaže za ravnopravnost i predstavlja kao zajednica utemeljena na demokratskim vrednostima u kojoj su sve članice ravnopravne, mnogo puta smo imali prilike da vidimo da to zapravo nije slučaj. Dakle, države su onoliko ravnopravne koliko su jake i moćne vojno, ekonomski i politički, pa je apsurdno i porediti uticaj i snagu u samoj EU i Briselu jedne Hrvatske ili Rumunije sa jednom Nemačkom ili Francuskom", ukazuje Vukoičićeva.
Evropska unija, dodaje ona, već duže vreme prolazi kroz ozbiljnu krizu.
"Još jedna velika razlika između najvećeg broja istočnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja jeste ideološka razlika njihovih vlada u odnosu na neka vrlo značajna pitanja, kao što su pitanja bezbednosti ili migrantska kriza", ističe Vukoičićeva.
Rajko Petrović veruje da EU u narednom periodu očekuju novi izazovi koji će, kako kaže, moći da budu rešeni samo uz primenu nekih radikalnih mera. To, kako navodi, dobro znaju i zemlje Istočne Evrope.
"Najavljen je novi talas migranata koje vlade dobrog dela zemalja Istočne Evrope ne nameravaju da prihvate, ali i brojna druga pitanja. Međutim, činjenica je da sve te istočne i centralnoevropske zemlje koje su članice EU već nekoliko godina rade na jačanju regionalnih inicijativa, poput Višegradske grupe koju smo pomenuli ili kao što je nova grupa koja će se tek razvijati između Rumunije, Bugarske, Srbije i verovatno Grčke", zaključuje Petrović.
