Izvor: B92, 07.Jun.2021, 19:54
Otkud tolike razlike u smrtnosti od korone?
Pandemija još nije prošla, ali brojke u Evropskoj uniji zasad idu u odličnom pravcu. Osetne su razlike među zemljama, jer je različit kvalitet zdravstvene nege.
U većini zemalja Evrope drastično je opao broj osoba koje umiru od posledica povezanih s koronom. Razlog je što je sve više starijih osoba vakcinisano jer se upravo po njih zaraza najčešće završavala kobno.
Pandemija nije prošla, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali mnogo toga govori da je Evropa u završnoj fazi krize. Ipak, baš sad upada u oči kako se taj pozitivan razvoj ne odvija podjednako u svim državama. U državama kao što su Bugarska, Rumunija i Slovačka, smrtnost je još uvek visoka. Pokazuje se razlika između „bogatih“ i „siromašnih“, kod kojih je i zdravstvo slabije opremljeno, a i vakcinisano je manje osoba.
„Ovaj april će mi ostati u bolnom sećanju“, piše Luba Kasova. Ona radi kao medijska savetnica u Londonu, a njen otac živi u Bugarskoj. „Dok sam ja primila prvu dozu cepiva, moj 85-godišnji otac je umro u Bugarskoj bez prilike da se vakciniše. Zašto sam ja kao žena srednjih godina bila zaštićena, a oko 90 odsto osoba preko 80 godina u Bugarskoj nisu?“, pita se ona u članku koji je objavio londonski Gardijan.
Razlike počinju kod zdravstvenih sistema. Prema informacijama Evropskog zavoda za statistiku, u Poljskoj na 100.000 stanovnika dolazi 238 lekara, što je najniža stopa u EU. U Mađarskoj ih je 338, u Belgiji 312, a u Velikoj Britaniji 284. Iako ni u Nemačkoj lekari nisu ravnomerno raspoređeni po celoj zemlji, u proseku dolazi 431 lekar na 100.000 stanovnika.
Ni broj lekara ne znači sve. U Bugarskoj je zapravo povoljna kvota od 421 lekara na 100.000 stanovnika, ali sa četiri odsto smrtnosti zaraženih je, prema statistikama Univerziteta "Džon Hopkins“, ta zemlja u samom vrhu po smrtnosti.
Natprosečno mnogo preminulih je i u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Italiji i tu svakako ima više razloga: prvi je što ni lekar ne može mnogo ako nema lekova i bolničke opreme. Onda dolazi i razlika u mogućnosti informisanja lekara, u medicinskim krugovima se čuje da je, pogotovo na početku pandemije, i terapija negde znala biti potpuno pogrešna.
To je stvar i udela pre svega rizičnog dela stanovništva koji je vakcinisan. Nemačka se teško može istaći kao država u kojoj se vakcinacija sprovodila brzo i efikasno, ali je prema informacijama Instituta „Robert Koh“ ipak već do sredine februara bilo vakcinisano 20 odsto populacije starije od 80 godina, u Francuskoj je to bilo već 23 odsto. Ali u Italiji samo 6 odsto.
Mateo Vilja iz italijanskog Instituta za međunarodnu politiku je zato uveren u sledeće: „Italija je mogla da spase živote da je zdravstveno osoblje bilo brže vakcinisano“, a i cepljenje starijih osoba je bilo loše organizovano. Rezultat je da je sve do kraja prošle godine Italija bila na veoma visokom nivou po broju preminulih i tek ove godine je taj postotak pao na oko 3 odsto.
„Tu se vidi učinak vakcinacije“, uveren je Dominik Štilfrid iz nemačkog Instituta. Kako je vakcinisano sve više starijih osoba, pala je prosečna starost zaraženih na ispod 40 godina, a oni imaju daleko bolje izglede na ozdravljenje. Sličan razvoj se već video i u Velikoj Britaniji, gde je smrtnost sa preko 15 odsto pala na 2,84 odsto ili u Francuskoj, gde je prošlog aprila smrtnost bila rekordna 24 odsto da bi ovog juna ona bila još samo 1,91 odsto.
Svakako ima više razloga zašto je mortalitet toliko opao to je posledica i mera zaštite i većeg iskustva u lečenju, ali dobar deo je svakako zasluga činjenice što je sve veći udeo stanovništva imunizovan.
No za bugarsku savetnicu u Londonu su ta saznanja beskorisna kad je njen otac umro, u Velikoj Britaniji je već 97 odsto osoba starijih od 80 godina primilo barem prvu dozu, u Bugarskoj je to bilo sedam odsto. Njen zaključak je gorak: „Moj otac više nije ekonomski bio važan za društvo i zato njegov život nije bio toliko vredan da se sačuva.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
