Izvor: Vesti-online.com, 04.Dec.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otimanje Ukrajine

Nedavni samit EU u Vilnjusu bio je prava katastrofa. Birokrate iz Brisela i lideri zemalja članica očekivali su mnogo od ovog skupa, ali je njegov konačni ishod bio potpuni fijasko: pocepali su i zavadili Ukrajinu, Ruse isprovocirali, a zemljama na obodu Istočne Evrope - poput Moldavije - ulili lažnu nadu.

Slobodan Janković

Posmatrači sa strane posle svega su zaključili kako je EU ponovo pokazala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da nema nikakvu spoljnopolitičku strategiju. Ćorsokak!

Ono što je davno francuski predsednik Šarl de Gol dalekovido predviđao kao Evropu od Atlantika do Urala, a u tome ga podržavao nemački kancelar Konrad Adenauer, nije bilo ostvarivo u doba hladnog rata i Berlinskog zida. Ali, zid je pao pre više od dve decenije, a EU je zakoračila u besmisleno trvenje s Moskvom koju je i de Gol smatrao potencijalnim partnerom.

Ukrajina se brzinom šumskog požara podelila u dva tabora, stavljena na surovu probu pogrešnog izbora: da se odluči između Evrope i Rusije. Pri tom ta zemlja pripada u istoj meri obema stranama. Mudrija politika Brisela izbegla bi takav zaplet. Komesar EU Barozo je bio besan, pa je još iz Vilnjusa pretio Rusima porukom "dalje ruke od Ukrajine" kao da je on predsednik SAD, a Rusi izvršili agresiju na neku latinoameričku državicu ili ostrvo na Atlantiku.

Sad se sve svalilo na pleća predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča za koga se odavno znalo da mu je Rusija bliža srcu od Zapada, za razliku od njegovih glavnih takmaca Julije Timošenko i prethodnika Viktora Juščenka, čija je "narandžasta" revolucija davala nadu Uniji kako će ta zemlja biti lak plen.

Našao se sada Janukovič u nebranom grožđu i juče otputovao u ranije zakazanu zvaničnu posetu Kini, ali u zao čas jer su u Kijevu demonstranti opkolili vladinu četvrt tražeći njegovu ostavku i pad vlade Nikolaja Azarova. Postao je meta žestokih napada sa Zapada od trenutka kada je, zbog ponižavajuće ponude Brisela, odbio da potpiše Sporazum o pridruživanju i tako srušio samit u Vilnjusu. Uzalud je poručivao da će staviti svoj potpis "u bliskoj budućnosti" i tražio nove pregovore.

Nemački analitičar tvrde da su Janukoviču potrebne milijarde evra kako bi osigurao pobedu na izborima zakazanim za 2015. godinu. Navodno je zato i zaigrao "partiju pokera sa EU i Rusijom, u kojoj međutim on ima najlošije karte".

Privreda Ukrajine je u padu, devizne rezerve su se od aprila do novembra srozale sa 35 na 20 milijardi dolara. Američke agencije tvrde da je verovatnoća da će ova zemlja krahirati - 44 odsto?!

S druge strane, Rusi imaju mnogo para, ali se Janukovič pribojava da bi ga njihova pomoć dovela do statusa običnog vazala, pa je račnao da uz pomoć sredstava od EU može da ograniči uticaj Moskve. Pri tom je prećutao tajni susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, održan 9. novembra, za koji je ruska strana tvrdila da do njega nije ni došlo. Janukovič je ćutao dve nedelje o tome, da bi onda "razbio" istočnu politiku širenja Evropske unije.

Vladimiru Putinu nije bilo teško da "pročita" namere Zapada i da najpre najavi, a potom i tumači aktuelne proteste u Kijevu kao "spolja pripremljene". Šef Kremlja je za demonstracije rekao da više liče na pogrom, nego na revoluciju i da nemaju veze s odnosima Ukrajine i EU.

Jedan od dokaza jeste i taj što ukrajinski tajkuni, vlasnici tamošnjih TV stanica, listom podržavaju demonstrante.

Za kraj, ocena poljskog premijera Donalda Tuska da su protesti u Kijevu, navodno, "najveća proevropska manifestacija u istoriji", ali i poziv šefa francuske diplomatije Lorana Fabijusa jednom od vođa nemira, bokseru Vitaliju Kličku, da dođe u Pariz. Naravno, bez bokserskih rukavica, a po instrukcije šta dalje činiti na kijevskom Trgu nezavisnosti.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Vesti-online.com...