Izvor: Politika, 18.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orban podlegao pritiscima EU
Iako je mađarski parlament usvojio ustavne promene po meri Brisela, premijer ne odustaje od politike visokih poreza za banke
Peta izmena Ustava Mađarske izglasana je preksinoć kasno u parlamentu, tako da su uklonjena sva sporna rešenja iz prethodne ustavne promene koja je naišla na žestoke kritike Evropske komisije, SAD, ali i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Pod pritiskom, pre svega, Brisela koji je Budimpeštu optužio da prethodnim ustavnim rešenjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << guši nezavisnost sudstva i slabi demokratiju u zemlji, vlada premijera Viktora Orbana je pred poslanike iznela nove ustavne amandmane kojima su uklonjene sve stavke sporne za Evropsku komisiju.
Ubedljivom većinom (260 za, 41 protiv i 35 uzdržanih), mađarski poslanici su usvojili promene ustava kojim se, između ostalog, uklanja prethodno ograničenje da političke stranke mogu u kampanji da se reklamiraju samo u državnim medijima. Kako prenose mađarski mediji, prema usvojenim amandmanima, političkim partijama se sada dozvoljava da predizbornu kampanju vode i u državnim i privatnim medijima, ali je i dalje ostala sporna odredba da partijske reklame moraju biti objavljene besplatno.
Novim amandmanima je, kako prenosi Rojters, uklonjena i ustavna odredba koja omogućava vladi da uvede nove poreze u slučaju „nenadanih novčanih obaveza”, to jest ako je Mađarska od nekog međunarodnog suda kažnjena da plati novčanu kaznu. Ovu odredbu uvedenu u prethodnoj ustavnoj reformi, posebno je kritikovala Evropska komisija, koja je Budimpešti zapretila da će preduzeti zakonske korake zbog ustavnih rešenja koja nisu bila u skladu sa evropskim vrednostima.
Međutim, nove promene su dale Nacionalnom sudskom savetu nadležnost da nadgleda upravljanje sudovima, ali predsednik tog saveta više neće imati pravo da sudske procese prebacuje iz jednog u drugi sud.
Orbanova partija Fides je ranije odbacila kritike da su ustavna rešenja bila nedemokratska, ali je obećala punu saradnju sa Briselom. Iako je očigledno da je Orban podlegao pritiscima EU, mađarska vlada je navela da nove ustavne amandmane predaje parlamentu kako „izvesne ustavne odredbe ne bi bile ubuduće izgovor za dalje napade protiv Mađarske i usporile njeno dalje napredovanje”.
Preksinoćnja ustavna reforma dala je Nacionalnoj banci Mađarske i ulogu glavnog regulatora finansijskog tržišta, što je zapadne investitore odmah uzbunilo jer se plaše Orbanovih reformi u oblasti ekonomije i finansija, a mađarski guverner Đerđ Matolši je Orbanov bliski saradnik i nekadašnji ministar ekonomije.
Mađarski premijer je minulih meseci u svojoj ekonomskoj politici išao direktno suprotno konceptu koji propagira „trojka” međunarodnih kreditora (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond). Štaviše, zahvaljujući prilivu stranih investicija iz Azije, uspeo je da prevremeno otplati mađarski kredit kod MMF-a i da raskine bilo kakav finansijski aranžman sa ovom institucijom.
Osim toga, oporezovao je i banke, najavljujući im da će morati da pregovaraju sa vladom kako bi krediti građana i firmi, indeksirani u evrima, dolarima i jenima bili preinačeni u kredite indeksirane u mađarskim forintama.
Na jučerašnjoj konferenciji počasnih konzula u Budimpešti, Orban je izjavio da Mađarska 2013. i 2014. godine može da povrati status vodeće zemlje u regionu, ističući da bi ovogodišnji privredni rast mogao da prevaziđe „konzervativne procene od 0,5 odsto”, a da će vlada budžet za narednu godinu projektovati sa očekivanim rastom od dva odsto bruto društvenog proizvoda. On je dodao da se konkurentna ekonomija u budućnosti ne može graditi na liberalnim osnovama.
„Zbog toga mađarski ustav stvara ravnotežu između interesa pojedinaca i interesa zajednice”, rekao je Orban, čije najave najviše brinu strane investitore u mađarski bankarski sektor, jer premijer insistira da mađarske banke moraju da budu većinski u rukama Mađara.
Iako Orban ističe da Mađarska u dogledno vreme neće ući u evrozonu i da je Budimpešta „evrorealista”, što uključuje „priznanje da EU sada ne uspeva da se suoči sa izazovima, kao i da gubi svoju konkurentnu prednost”, strane investitore više brine visoki porez koji banke moraju da plaćaju u Mađarskoj.
„U mađarskom novom sistemu deljenja javnog tereta, banke će nastaviti da plaćaju bankarski porez po stopi koja je viša od evropskog proseka”, rekao je juče Orban, pri tome priznajući da Mađarska mora da prizna da postoje granice u oporezivanju banaka.
Uprkos povinovanju pojedinim zahtevima Brisela, Orban ne odustaje od svojih ekonomsko-finansijskih mera, što mu očigledno donosi i podršku birača pred parlamentarne izbore koji će se u Mađarskoj održati u prvoj polovini naredne godine. Prema najnovijim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, objavljenim prošlog meseca, vladajuća partija Fides ima veliku prednost ispred opozicionih socijalista. Doduše, skoro polovina od oko osam miliona glasača je još neopredeljena.
Nenad Radičević
objavljeno: 18.09.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
