Izvor: B92, 19.Sep.2013, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odeća iz EU i Kanade a malo košta

Beograd -- Košulja neverovatnih 300 dinara, farmerke svega 450, cipele "smešnih" 650, jesenja jakna nezamislivih 900 dinara...

Nije reč o akcijskoj ponudi nekog kineskog butika, niti o sklepanoj tezgi sa koje ulični preprodavac nudi prolaznicima izanđalu garderobu.

U pitanju je polovna roba, ali izložena u prodavnicama seknd hend koje ovdašnji kupci izgleda sve manje zaobilaze, piše Politika.

Prodavci robe iz "druge ruke” svedoče da se kod njih ne oblače >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo oni sa "plićim” džepom, već radnje postaju i mesto za kupoholičare koji za male pare mogu da nabave firmiranu odeću.Rafovi u sve popularnijim radnjama, vaskrslim posle desetak godina pauze, pune se i prazne u istom danu. Ekonomska kriza vrtoglavom brzinom povećava njihov broj čak i u užem centru Beograda.

"Vrednost polovne robe koja je ove godine ušla u Srbiju je 1.174.929 evra. Najviše jestiglo iz Nemačke u vrednosti od oko pola miliona evra. Iza Nemačke slede, sa manjom količinom, Kanada i Mađarska", otkrivaju u Upravi carina Ministarstva finansija.

Razlika između nekadašnjih seknd hend prodavnica i današnjih je u tome što je na novim vešalicama sada okačena i garderoba koja nikada nije nošena.

"Sem što je ganc nova, uz to je i firmirana, a ima onih kupaca kojima je to važno. Na zapadu ovakvu robu, bilo da je polovna ili nova, kupuju svi, i imućniji i oni prosečni. To više nije socijalna kategorija", kaže direktorka seknd henda iz centra grada. Roba koju nude kupcima stiže iztakozvanog sorting centra u Bratislavi.

Trgovci kažu da je uglavnom reč o odeći i obući koja se tretira kao fabrički višak, roba se felerom, to je razlog zbog kojeg današnji kupac može da pazari i novu garderobu u seknd hendu.

Mnogim sugrađanima nije milo da odvoje novac za odevne predmete koje je nekada neko nosio, a ima i onih koji žele da pazare komad, dva, ali isključivo "na slepo”, bez prethodnog isprobavanja u radnji.

Trgovci uveravaju da takvu robu uvoze uz sertifikat da je prethodno dezinfikovana.

"Bez obzira na sertifikat, čim stigne u naš magacin, sređuje se i hemijski čisti, potom ide u prodaju. Takva pravila važe za one komade koji su zaista već nošeni, mada ima i onih koji nikada nisu oprani ali nemaju etiketu koja potvrđuje da su stigli iz prodavnice", uverava radnica u jednoj voždovačkoj prodavnici polovne garderobe.

Higijenskog nadzora na ovom polju očito nema. Takva roba ne podleže kontroli zdravstvene ispravnosti, potvrđuju u sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja, a ni tržišni inspektori nemaju zadatak da u tom smislu nadziru uvoz na granici.

"I polovna roba se može staviti u promet, ali kupac mora da bude jasno informisan da je reč o takvoj vrsti robe. Ona treba da bude deklarisana i u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača takođe podleže saobraznosti. To znači da ima garanciju, ne dve godine kao što je slučaj sa novom robom, ali njen garantni rok ne može biti kraći od godinu dana", objašnjava Goran Macura, načelnik odeljenja za opšti nadzor u sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, dodajući da kada ih ponovo stavlja u promet, trgovac nema obavezu da takve proizvode dodatno ispituje, utvrđuje njihovu bezbednost i ispravnost u skladu sa tehničkim propisima.

"U tome ga podržava Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti čije se odredbe odnose na polovne proizvode koji su ranije stavljani na tržište kada su prvi put prodati", ističe Macura.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...