Izvor: BKTV News, 06.Feb.2014, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovna politika: Diploma (ni)je ukras
U osnovne škole se godišnje upisuje 72.000 đaka, a na fakultetima postoji oko 65.000 akreditovanih mesta. Po ovoj računici, osnovno obavezno obrazovanje se izjednačava sa visokim obrazovanjem da bi se Srbija unapredila po broju visoko obrazovanih država i društava na putu ka EU. Visoko obrazovanje je danas imperativ razumevanja modernog društva, ali Srbija nije još uvek ušla u društvo 21. veka u celini, već samo delimično. Po kvalitetu visokoobrazovanih stručnjaka, neadekvatnih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << programima studija, zastareloj nomenklaturi zanimanja i tržištu rada koje ne prepoznaje bolonjske diplome Srbija je u obrzovno-stručnom vakuumu.
Svedoci smo da od broja diplomiranih studenata u jednom periodu koji se kretao oko 45.000 mladih ljudi ima oko 5.000 diplomiranih menadžera. Tržište rada nije uspelo da prepozna desetinu različitih menadžerskih zvanja što govori da se radi o društvenom i obrazovno-radnom diskontinuitetu sa velikim troškovima i još većim gubicima oko čekanja na posao. Srbija će morati da se pozabavi planiranjem obrazovne politike i da radi na osposobljavanju za rad, a ne za spiskove nezaposlenih koje evidentira Nacionalna služba za zapošljavanje. Nedavno je nemački ambasador u Srbiji uočio da Srbija nema visoko kvalifikovane radnike srednje stručne spreme koji treba da nose mala i srednja preduzeća i industrijski sektor. U Srbiji se slabo obrazuju ljudi za rad. Mnoge diplome visokog obrazovanja ne samo da nisu transparetne u našoj sredini, nego su neprepoznate u EU.
Velika je navala na indeks, a mala na stručna zanimanja. Ove školske godine, recimo, svi privatni fakulteti u Srbiji brucošima su podelili 6.986 indeksa, od čega ih je čak 6.355 u Beogradu. Na prvu godinu studija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privatne visoke škole upisale su 1.573 svršena maturanta. Sa druge strane, na sve državne fakultete zajedno krenule su 32.000 akademaca, a diplomiralo ih je oko 29.000. Istovremeno podaci govore da na privatnim fakultetima u Srbiji godišnje diplomira više akademaca nego što se upiše novih brucoša.
Ova invazija diploma bez šanse za posao koja košta porodicu i državu predstavlja „usko grlo” Srbije i njene politike na putu ka EU i modernizaciji društva i državnih institucija. Kod privatnika studira oko 30.000 studenata, a još toliko ih je, procenjuje se, na nelegalnim isturenim odeljenjima. Kada se sve sabere dolazimo do cifre da je više od 100 miliona evra opterećenja za porodicu i državu za jednu godinu studija, pod uslovima da se studije redovno završavaju. Budući da je u Srbiji i dalje prosek studija sedam ili iznad sedam godina, jasno je da se veliki narodni kapital ulaže u diplome koje tržište rada još uvek ne prepoznaje.
Tomislav Kresović
Tweet
.jpg)
