Izvor: Blic, 30.Jun.2012, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O čemu su se dogovorili lideri EU
Posle razočaravajućih 18 meseci od početka dužničke krize, evropski lideri su se izgleda danas konačno dogovorili o brzoj popravci i dugoročnim planovima koji pokazuju da ozbiljno nameravaju da povrate poverenje u svoju valutnu uniju. (L-D) Danska premijerka Hele Torning Šmit, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo
Tržišta širom sveta su odahnula, dugom opterećene Italija i Španija su nastupile pobednički, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kancelarka Nemačke Angela Merkel dospela pred potencijalnu kritiku kod kuće zbog toga što je dala ustupke pod pritiskom da bi se odmah postigla pogodba.
Lideri 17 zemalja koje koriste evro dogovorili su se da:
1. Dopuste da dva evropska fonda za pomoć novac direktno ubace u problematične evropske banke, umesto da kredite daju vladama da one pomognu bankama. Taj potez spasava banke, a države čije su one, ne tonu dublje u dugove;
2. Upotrebe novac za pomoć "na fleksibilan i efikasan način da bi se stabilizovalo" tržište evropskih državnih obveznica;
3. Dopuste zemljama koje su izvele ekonomske reforme onako kako zahtevaju vlasti EU, da uzmu novac iz evropskih fondova za pomoć bez podnošenja programa strogih mera štednje;
4. Još čvršće povežu svoje budžete, valutu i vlade u velikoj novoj budućoj ekonomskoj uniji.
Zabrinutost uprkos "proboju"
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je to nazvao "probojem". Tu ocenu su jasno podržale berze širom sveta i kurs evra.
Ipak, zabrinutost ostaje. Za stupanje na snagu većine mera donetih na samitu u Briselu, biće potrebni meseci. Kapital od 500 milijardi evra stalnog fonda za pomoć može biti nedovoljan. S obzirom na to koliko su nesigurne finansije Španije i Italije, i koliko je tržište nervozno, nove prepreke mogu kontinent vrati u krizu.
Ali, sprovođenje nekih ključnih tačaka će početi u roku od 10 dana: 9. jula zemlje evrozone će se složiti da španskim bankama daju kredite za spasavanje i dopuste da privremeni Evropski fond za pomoć direktno kupi obveznice španske vlade. Ta odluka je pobeda za Španiju i Italiju čiji su troškovi zaduživanja porasli na nivo blizu neodrživog, uprkos naporima njihovih vlada da smanje potrošnju i reformišu tržište rada.
Merkelova na mukama Nemačka kancelarka Angela Merkel
U Nemačkoj, kancelarka Angela Merkel će verovatno biti na mukama u skeptičnom nemačkom Parlamentu. Polazeći na samit, Merkelova je čvrsto bila pri svom stavu da bio kakva finansijska pomoć Evropskog fonda za spasavanje bude propraćena teškim uslovima. Zato nemačka štampa smatra porazom odluku koja omogućava da zemlje koje su reformisale svoju privredu, imaju lakši pristup fondu, bez strogih uslova.
Merkelova je insistirala da se sredstva i dalje daju samo kada bude bilo jasno da zemlje preduzimaju ozbiljne reforme.
- Mi smo za sada potpuno u okvirima našeg pristupa: pomoć, uzajamnost, uslovljavanje i kontrola, tako da mislim da smo uradili nešto važno, ali smo ostali dosledni našoj filozofiji da nema pomoći bez uzajamnih obaveza - rekla je ona.
Van Rompej je odbacio ocene da je Merkelova izgubila u pregovorima.
- Pregovori su bili teški i ne mogu se svesti na to ko je pobedio, a ko izgubio – rekao je on.
Obveznice i budžetska zajednica Šef ECB Mario Dragi
Pored toga, lideri zemalja evrozone ovlastili su fondove EU za pomoć da kupuju obveznice zemalja u cilju smanjenja kamatnih stopa na napetom tržištu.
Lideri svih 27 članica Evropske unije, među kojima i Velike Britanije i Poljske koje ne koriste evro, takođe su se složili o dugoročnom okviru za izgradnju čvršće budžetske i političke zajednice, mada će ti planovi zahtevati izmene Sporazuma o EU i neće biti realizovani godinama.
Raspon poteza je bio neočekivan i dao investitorima razloga za optimizam, čak iako analitičari sumnju u izvodljivost plana i uočavaju da su ostali neki fundamentalni problemi sa zajedničkom valutom.
- Smatram sa će elementi koje smo sastavili uveriti tržište - rekao je predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker.
Mario Dragi, šef Evropske centralne banke, takođe je optimista.
-Zapravo sam prilično zadovoljan ishodom Evropskog saveta. Pokazala se dugoročna posvećenost evru svih država-članica evrozone – istakao je on.
Stimulacije privrednog rasta
Lideri EU su se takođe složili da izdvoje 120 milijardi evra stimulacije za podsticanje privrednog rasta i stvaranje radnih mesta, iako je polovina od toga već izdvojena i uz to je samo 10 milijardi evra u zaista novim obavezama. Francuska se zalagala za čitav paket mera rasta, tvrdeći da mere štednje guše rast i otežvaju smanjenje stope zaduženosti.
Složili su se i da ovlaste ECB da krajem godine počne da nadgleda velike evropske banke.
Gradivni blokovi Francuski predsednik Fransoa Oland
Na duži rok, lideri 27 zemalja EU složili su se o "četiri gradivna bloka" čvršće buduće međusobne zajednice, ali su odložili pojedinosti do izrade studije o tome koja se očekuje oktobra.
"Gradivni blokovi" koji obuhvataju podelu dužničkog tereta u vidu zajednički izdatih evro-obveznica, postavljeni su u silovitom dokumentu koji je predstavi Van Rompej pred početak samita.
Međutim, francuski predsednik Fransoa Oland je izjavio da načelna saglasnost o čvršćoj uniji za sada ne uključuje bilo kakvu obavezu Nemačke i drugih jačih privreda o evro-obveznicama koje su čvrsto protive podeli dužničkog tereta sa raskalašnijim zemljama poput Grčke.
Oland je tvrdio da igra ulogu posrednika, a ne partnera Nemačke što Francuska obično čini.
- Niko ne može reći da sam pobedio ili da sam izgubio - rekao je on. - Ulog je bila Evropa. Ona je pobedila. -
Povezane vesti: Grčki ministar finansija podneo ostavku Vlada Grčke želi nove pregovore o nekim uslovima zajma ECB olakšala uslove kreditiranja banaka Evropski lideri izdvajaće jedan odsto BDP-a za podsticaj rasta Samaras dobio mandat za formiranje vlade
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
