Izvor: Vostok.rs, 24.Nov.2012, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novca nikada nije previše
24.11.2012. -
U Briselu je u toku drugi dan samita EU, gde se razmatra osnovni finansijski dokument zemlje za 2014-2020. godinu. Po mišljenju Angele Merkel, kancelara Nemačke, zemlje donatora, prvog dana je pošlo za rukom da se na korak primakne stabilnom dogovoru. Istina, dobro je poznato da budžetski kolač vrlo problematično rasporediti među ni malo jednakim po ekonomskoj težini državama
Između >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ostalog, problemi se pojavljuju i zbog sasvim bogatih zemalja. Britanski premijer Dejvid Kameron je na samitu zauzeo strog stav, tražeći smanjenje izdvajanja za neke tačke nacrta budžeta. Takođe nije isključeno da uzajamna preprika članova EU povodom sedmogodišnjeg budžeta unije množe da se završi izlaskom Velike Britanije iz EU. Takva verovatnoća postoji, smatra doktor Ričard Velings:
- Da počnemo od toga da je EU sve manje popularna među britancima. Osnova problema je u tome što zona evra postaje sve bliža fiskalnoj uniji, koja predviđa ujedinjenu finansijsku politiku i Zajedničku odgovornost i bogatih i siromašnih zemalja članica. Ideja formrianja sličnih saveza sasvim je nepopularna među britancima i u datom trenutku većina se izjasnila za izlazak iz EU. Uopšte ideja daljeg zbližavanja država u okviru EU čini se Rečardu Velingsu vrlo slabom. Ipak u projekat je uloženo toliko političkog kapitala da je rastati se od njega samo tako vrlo teško. Ali ako kurs integracije bude nastavljen, uveren je Ričard Velings, on je dovesti Evropu do stagnacije i pada. Došlo je vreme da se da rikverc.
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu, predvidevši reakciju onih koji se zalažu protiv naduvavanja sedmogodišnjeg budžeta EU, smanjio je okvirni nacrt za 75 milijardi evra na račun, na primer, fondova koji treba da izjednače najsiromašnije zemlje EU. Ranije je njegov zahtev za 2014-2020. premašiovao trilion evra.
Ali kao što se zna, novca nikad nije mnogo, ubeđen je naš ekspert, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi Ivan Rodionov. Uvek ga neko nema.
- Po meni, oni problemi sa kojima su se suočili političari sada u toku samita pokazuju da oni nisu spremni da utvrde šta bilo. I to je pravilno. Razmatraju dokument tako pažljivo i radikalno po zemljama, po resornim pravcima. Sada je to primer prve kolektivne realizacije u suštini jedinstvene budžetske politike.
Naš ekspert podvlači da tako otegnuto razmatranje nije postojalo čak za vreme dvodnevnih takozvanih kriznih samita EU 2005. godine povodom neuspešnog nacrta Ustava, i 2008-2009. godine povodom razrade Lisabonskog sporazuma.
- To svedoči o tome da odnos prema budžetskim pitanjima nije formalan, kaže Ivan Rodionov. Naravno, tehnički se sve rešava: jednsotavno potreban je pažljiviji rad na određivanju prava učesnika i samih planiranih para. Ali najvažnije po meni je tošto Evropa pravi svoju finansijsku politiku zajedno, ne nominalno, već realno.
Profesor Ivan Rodionov smatra da su lideri zemalja EU šefovi izvršne vlasti koju je izabrao narod i u prilično složenom periodu po Evropu odgovaraju za budućnost stanovnika svojih zemalja – u krajnjoj liniji u perspektivi do 2020. godine.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
