Izvor: Southeast European Times, 12.Feb.2015, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nov fokus na pregovore sa EU nakon završetka štrajka srpskih advokata

Kandidatura Srbije za članstvo u EU je ponovo u prvom planu nakon okončanja štrajka advokata i ponovnog pokretanja pravosudnog sistema.

12/02/2015

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 12.2.2015.

Nakon četiri meseca srpsko pravosuđe ponovo funkcioniše. Okončanje štrajka advokata znači da su nastojanja ka evrointegracijama ponovo u prvom planu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Štrajk Advokatske komore Srbije, koji je počeo 17. septembra oko oporezivanja i problemima sa prihodom, okončan je 21. januara kada je parlament usvojio izmene zakona o javnim beležnicima.

Nakon štrajka advokati su obećali da će sarađivati sa vladom na reformi pravosuđa i evropskim integracijama.

Iako su pregovori o članstvu Srbije u EU formalno započeli u januaru 2014, nijedno poglavlje o pristupu nije otvoreno godinu dana.

Dug štrajk advokata je doprineo problemu blokiravši srpske sudove i zaustavivši važne sudske procese. To je ugrozilo evropske integracije Beograda, jer su poglavlja u vezi sa pravosuđem deo procesa evaluacije EU za zemlje kandidate.

Okončanje štrajka znači da proces pristupanja može da se nastavi.

„Već smo se dogovorili sa ministarstvom pravde da oformimo zajedničku radnu grupu koja će raditi na zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, jednom od najvažnijih zakona potrebnih za otvaranje poglavlja 23 i 24 o pristupu“, kaže za SETimes predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević.

Srbija sada mora da „nadoknadi ono što je propustila tokom štrajka“, kaže ministar pravde Nikola Selaković.

„Time ne mogu da se bave samo sudije; samo zajednički možemo nešto da postignemo“, dodaje Selaković.

Pravosuđe nije jedini sektor kojim Beograd mora da se pozabavi kako bi nastavio proces pristupanja EU.

Do 12. marta Srbija mora da pošalje još jedan plan restrukturiranja za državnu gasnu kompaniju Srbijagas, budući da trenutni ne ispunjava standarde EU.

„Nedoslednosti moraju da se uklone do 1. jula 2015“, rekao je 21. januara zamenik direktora Sekretarijata energetske zajednice Dirk Bušle.

„Ako do toga ne dođe, Sekretarijat će pokrenuti proceduru kojom može da se utvrdi da Srbija ozbiljno i stalno krši obaveze sporazuma o energetskoj zajednici“, rekao je on.

Ako se ne započne rešavanje problema Srbijagasa, te nedoslednosti „mogu da dovedu do nametanja sankcija“, rekao je Bušle.

Međutim, srpski ministar energetike Aleksandar Antić obećao je da će Srbija ispuniti sve potrebne zahteve.

„To znači da operater sistema distribucije gasa ima svog direktora ... koji ima ovlašćenje da donosi odluke, a ne da za sve traži dozvolu od direktora Srbijagasa, što je trenutno slučaj“, rekao je Antić.

Srbija će ispuniti sve obaveze na vreme, kaže Mahmud Bušatlija iz Beogradskog ekonomskog instituta.

„Ne verujem da će Beograd biti kažnjen zbog Srbijagasa“, kaže Bušatlija za SETimes. „Ali pre reorganizacije kompanije, vlada treba da sprovede njenu finansijsku konsolidaciju.“

„Bez toga neće biti lakog rešenja“, dodaje Bušatlija. Još jedna potencijalna smetnja integraciji Srbije je već duže vreme problem Kosova.

Međutim, u ponedeljak (9. februara) srpski premijer Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Isa Mustafa održali su prvi bilateralni sastanak.

„Dva premijera su finalizovala sporazum o pravosuđu i pravosudnom sistemu na Kosovu, zaključivši kritično poglavlje“ u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, izjavila je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini nakon sastanka u Briselu.

U prvim razgovorima između Srbije i Kosova od marta 2014, Vučić i Mustafa su se složili „da zajedno rade na rešavanju regionalnih problema, uključujući akutni problem ilegalne migracije sa Kosova“, dodala je Mogerini.

„Oni su obavili procenu preostalog posla ... i potvrdili svoju posvećenost postizanju napretka na putu ka normalizaciji“, rekla je šefica diplomatije EU.

Kako navodi analitičar Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, srpsko rotirajuće predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavlja dobru priliku.

„Srbija treba da iskoristi činjenicu da predsedava OEBS-om 2015. i pokuša da pronađe zajedničke interese sa Kosovom“, kao što su borba protiv terorizma i organizovanog kriminala ili „problem nestalih osoba iz sukoba 1998. i 1999“, kaže Janjić za SETimes.

Okončanje štrajka advokata i napredak u vezi sa problemom Kosova podstiču Srbiju na akciju u vezi sa projektom pristupa EU.

Bez obzira na izveštaje EU u kojima se navodi da je Srbiji potrebno još šest meseci da reši ključne probleme, ona se trudi da ostvari napredak.

„Uskoro počinjemo sa pripremom pregovaračkih pozicija u vezi sa velikim brojem poglavlja, kako bi smo bili spremni za njih“, kaže Tanja Miščević, šefica srpskog pregovaračkog tima.

Koji su najkritičniji koraci koje Srbija mora da preduzme kako bi napredovala u procesu evrointegracija? Dodajte svoje mišljenje u komentarima.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Southeast European Times...