Izvor: Politika, 26.Jun.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niski ulozi
Formiranje vlade, zapravo, i nije tako velika stvar
Tokom prošlih izbora, postojala su pitanja zbog kojih je formiranje vlade bilo igra visokih uloga. Da li želimo Evropsku uniju? Da li želimo NATO? Da li su nam potrebne reforme? Kakve reforme? Da li ćemo započeti borbu protiv korupcije? Da li su nam potrebne strane investicije? Odgovori na ova pitanja dizali su tenzije i održavali napetost oko pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko će formirati vladu.
Razlozi? Tokom prethodnih izbora postojale su velike razlike u tome da li će vladu formirati Demokratska stranka ili radikali ili Socijalistička partija ili bilo ko od ostalih učesnika u šouu. Pitanje EU je visilo u vazduhu. Tempo reformi je stavljen na kocku. Odnosi sa Pariskim i Londonskim klubom (da li se uopšte sećate tih momaka?) i MMF-om mogli su da odluče o ekonomskoj budućnosti zemlje. Na stolu su bila velika pitanja i političari su energično manevrisali kako bi dobili šansu da oni budu ti koji će na njih i odgovoriti.
U ime srpskog naroda, naravno.
Ali danas sve izgleda malo drugačije. Na velika pitanja se već toliko puta odgovorilo da je svima muka od rasprave i većina partija se slaže oko toga šta bi trebalo uraditi. Povrh svega, agendu su – sada kada znamo šta želimo da uradimo – postavile evrokrate i međunarodni bankari. Za pridruživanje EU – dugačka lista obaveza je već sastavljena, da bismo sredili ekonomiju, spasli dinar i smanjili javni dug – lista obaveza je još duža.
U stvari, neće ove liste voditi zemlju. Šoping liste i liste želja koje su postojale u godinama koje su prošle upravo su to – prošlost.
Glavno pitanje prošlih izbora bilo je da li će se radikali i socijalisti vratiti na vlast. A pogađajte šta se sada dešava? Bivši radikal je predsednik, a socijalisti su ključni igrači oko kojih se sve vrti. Ovo je, u stvari, stara vest. U poslednjih deset godina samozvane demokratske partije razbile su se i rasplinule na zavađane podgrupe. DS, stranka koja je želela da ona i njoj bliski kontrolišu sve razgovore u prethodnih 12 godina, sada samo komentariše i daje sugestije stojeći po strani.
Nova vlada, ko god da bude u njoj, neće imati mnogo novih trikova u rukavu. Danas, najviše što mogu da urade jeste to da ubrzaju ili uspore stvari, sagrade jedan ili dva puta, pokušaju da privuku strane investitore i drže se programa.
Naravno, mogu i da odbace programe EU i međunarodnih finansijskih institucija, ako požele. Ukoliko se to dogodi, biće mnogo više tema za razgovor, ali takav scenario ne izgleda verovatan – čak ni iz moje perspektive stranca.
Kao i obično, kada su ulozi tako niski, pritisak politike postaje sve veći. Problematično je to što mi se čini da mi (a kada kažem „mi“ mislim na sve nas koji živimo ovde) nismo naročito uzbuđeni oko ishoda. Svakog dana neka partija saopšti da će vlada biti formirana „veoma brzo“ ili „u narednih nekoliko dana“. Ali se ništa ne dešava. Kladim se da će se desiti poslednjeg dana, i to pet minuta pred ponoć.
Ne zato što su pregovori i rasprave bili tako intenzivni, već zato što će to biti poslednji dramatični čin pre poprilično tihog i mirnog četvorogodišnjeg mandata.
Zato, hajde da se prosto zavalimo, uživamo u vožnji, dremnemo i sačekamo da oni donesu odluku umesto nas. U tome je čar participativne demokratije.
Amerikanac u Beogradu
Kris Farmer
objavljeno: 26.06.2012.
Pogledaj vesti o: NATO
